Зафрановић: Снимање филма о злочинима у Јасеновцу почиње у јуну

Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Дјеца Козаре“, за Танјуг најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године.

– Веома дуго већ припремам тај филм који сада већ носи и други наслов „Златни рез 42“. Прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија који је некада био написан.Тај филм ће бити права ода злу. Тема дефинитивно говори о томе. За мене тај филм представља врх мог стваралаштва. Е сад, да ли ћемо га израдити на том врхунском нивоу, све зависи од тога како ћемо огромну драму успјети да пренесемо на велико платно – истакао је Зафрановић.

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе – ФАМУ, годинама се бави анализом зла у вријеме фашизма, што се јасно огледа у његовој ратној трилогији – „Окупација у 26 слика“ (1978), „Пад Италије“ (1981) и „Вечерња звона“ (1986), филму „Крв и пепео Јасеновца“ (1983) или документарцу „Залазак стољећа – Тестамент Л. З.“ (1994).

Ипак, редитељ покушава да сними и остварење познатог од раније као „Дјеца Козаре“ према давном сценарију Арсена Диклића (1922-1995), који са разлогом сада носи нови назив „Златни рез 42“.

Како је раније у медијима објаснио Зафрановић, један од важнијих разлога за број 42 у имену филму је што је цијела унутрашња конструкција рађена по Леонардовом идеалном човјеку, који је у том будућем остварењу – сценарију „тако понижен да се човјек мора стидјети што је људско биће од тог зла које је направљено у Јасеновцу“.

Такође, број 42 означава када је почео тај ратни ужас – 1942. године, 42 велике секвенце има у филму, и 42 генерације има од Аврама до Исуса Христа.

– Близу смо снимања, које би требало да крене крајем шестог мјесеца, снимаће се током љета. Иначе је то љетњи филм. Надам се да ћемо га завршити до краја године, вјероватно са неким триковима, са пост-продукцијом која је доста захтјевна – навео је за Танјуг прослављени режисер и сценариста.

Филм је добио подршку од Филмског центра Србије 2020. године у износу од 30 милиона динара, на конкурсу „Суфинансирање производње домаћег дугометражног филма са националном темом“.

У продукцији куће „Art&Popcorn“ Мирослава Могоровића, добар дио филма би требало да буде снимљен у Бањалуци, а планиран буџет је између 1,5 до 1,8 милиона евра, како је речено раније у медијима.

Зафрановић је недавно присуствовао промоцији књиге – монографије „Чаробна меланхолија“ (издавач – Филмски центар Србије) Аните Панић, о глумици Неди Арнерић, са којом је реализовао два значајна филма у њиховој каријери – „Вечерња звона“ (1986) и „Халоа, празник курви“ (1988).

Постојао је план да управо Неда Арнерић заигра у овом најновијем остварењу, али је на жалост трагедија спријечила све, што Зафрановићу веома тешко пада, као и чињеница да нас у посљедње вријеме напуштају велики драмски умјетници, међу којима и његов брат – монтажер Андрија Зафрановић, колега из Прага са студија – Горан Паскаљевић, и многи други.

У нека друга времена, филм „Златни рез 42“ окупио би можда екипу са свих простора бивше СФРЈ.

– Била је то некада заједничка кинематографија у цијелој Југославији. Сада су то наравно посљедице и настајање свих тих македонских, српских, хрватских, словеначких кинематографија. Сви су били тада једна велика породица, имали смо толике велике глумце, то је била заједничка ствар. Међутим, сада тај југословенски филм помало изумире. Сада и нема више тих великих југословенских глумаца, српских или хрватских…

Мало се уситнило, нема те конкуренције као некада – истакао је Зафрановић и додао да су у некадашњој Југославији и музика и књижевност били на високом умјетничком нивоу.

– Доста сам у Југославији сарађивао са писцима. То је моменат када једна епоха одлази. Цијела југословенска култура, не само филм. Мало по мало, све нас је мање и на крају баладе неће бити никога – са сјетом је казао Зафрановић.