Игро Маројевић рођен je 1968.године у Врбасу, дипломирао је Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду и студирао мастер из Светске књижевности на Универзитету Аутонома у Бареселони.

Објавио је „Београдско петокњижје“: романе „Двадесет четири зида“ (1998, 2010), „Партер“ (2009), „Праве Београђанке“ (2017), „Туђине“ (2018) и збирку прича „Београђанке“ (2014, шест издања), као и три романа из „Етнофикције“, још недовршене пенталогије: „Жега“ (2004, 2008), „Шнит“ (2007, 2008, 2014) и „Мајчина рука“ (2011). Остала дела: новела „Обмана бога“ (1997), збирке прича „Трагачи“ (2001)и  „Медитерани“ (2006, 2008), књиге есеја „Кроз главу“ (2012) и  „Крв је вода“ (2018), као и „Роман о пијанствима“ (2019).   Написао је и драме: „Номади“ ( извођена 2004. у продукцији барселонског Института за театар, на каталонском и шпанском, на коме је и написана), „Тврђава Европа“ (Белеф 2008) и „Бар сам свој човек“ (Београдско драмско позориште 2009 – 2011). Према његовом роману „Двадесет четири зида“, извођена је у БДП позоришна драма, 2003/2004 – Маројевића дела или одломци објављени су на 16 језика, а заступљен је у десетак репрезентативних антологија српске, јужноисточноевропске и европске крате прозе. Добитник је више књижевних награда, између остали, „Karoly Szirmai“, Награду из Фонда „Борислав Пекић“, „Десимир Тошић“, „Стеван Пешић“. Преводи са шпанског и каталонског. Један је од оснивача Српског књижевног друштва, члан је Српског и Канталонског Пен-а. Живи у Земуну.