ЗА ДОБРУ СЛИКУ ЧЕКА СЕ У РЕДУ: Јовановићево дјело „Укротитељ змија“ је најскупља српска слика

На челу листе најскупљих српских сликара и даље је Паја Јовановић, чије је уље на платну „Укротитељ змија“ из 1887. прије дванаест година на аукцији у Лондону продато за 169.580 евра.

Дјело „Краљица Наталија“ Уроша Предића, купљено прије пет година у Лондону за 32.000 евра, данас вриједи много више.

У Србији данас капиталним дјелима Коњовића, Шумановића, Лубарде, Филе, Цуце Сокић, Величковића, Дамјана цијена благо расте и у годинама кризе, а то значи да је куповина ремек-дјела висококотираних српских умјетника веома исплатива инвестиција.

Како пише „Блиц“, у Србији нема регулисаног арт маркета, па се дјела српских умјетника могу наћи у аукцијским кућама Беча, Лондона, Париза. На домаћим аукцијама нема ремек-дјела великих српских умјетника и са њима се тргује приватно.

Њихове цијене, незванично, достижу неслућене суме. Званично – о њима се не говори. Осим у уском кругу колекционара. Ово, наравно, не значи да су поменути умјетници били,  или да су данас и најбогатији у својој бранши.

У скупљању грађе за овај текст, наводи се у тексту „Блица“, много је помогао Никола Кусовац, некадашњи кустос у Народном музеју, као и Петар Поповић, кустос у Народном музеју, захваљујући коме је лист добио ексклузивно право да објави најскупљу српску слику – „Укротитељ змија“. Петровић каже: „Продаја дјела наших умјетника углавном се завршава мимо домаћих аукција. Листу најскупље плаћених дјела могуће је направити према цијенама достигнутим у аукцијским кућама у свијету. Кретање цијена наших аутора доскора сам пратио на Артпрајсу, али више нисам претплатник тог сајта и не знам да ли је стање промијењено“.

Паја Јовановић је живео само лагодно, Урош Предић прескромно, Саву Шумановића су пред крај родитељи издржавали, Петар Добровић је знао и да гладује, али цијене није обарао, Дамјану је брат помагао, Величковић је био професор на Бозару. Ниједан од њих не припада категорији имућних, али богатство јесте оно што су за собом оставили, или остављају покољењима.

Зато су за њихово капитално дјело страсни колекционари данас спремни да плате астрономску цијену. Незванично, Шумановићев „Мост на Шидини“ продат је за више од 600.000 евра, док се за једну његову слику из циклуса „Шидијанки“ (у приватном власништву) нуди 500.000 евра!

Предићево ремек-дјело „Портрет краљице Наталије“, сликано у Београду, завршило је у иностранству сплетом околности. Има назнака да је изнијето из земље по изричитој вољи портретисане краљице. Да краљичин портрет један српски колекционар из Канаде није препознао, питање је колико би данас био цијењен.

Рекорд је забиљежила и слика „Село“ Саве Шумановића, када је прије неколико година, у аукцијском надметању од понуђених 1.500 евра достигла 64.000 евра. Наводно је донијета у Србију, гдје је препродата за 150.000 евра.

Шумановићев опус, чија је „Пијана лађа“ почетком шездесетих година за Музеј савремене умјетности набављена по цијени салонског стана у центру Београда, међу највишим је  дометима  српског сликарства.

Међу сликаркама воде Љубица Цуца Сокић, Зора Петровић, Милена Павловић Барили и Надежда Петровић.

– Надежда је 1914. понудила држави да јој откупи двије слике да би лијечила гихт, али јој је министарство узело само једну за 400 динара – „Кулу Леке капетана“, којој се у рату изгубио траг. Илустрације ради, Надеждина плата учитељице цртања била је 250 динара – наводи кустос.

Музеј је 1954. откупио њен „Везиров мост“ за 40.000 динара – тридесет тадашњих плата.

– Сада би ова слика вриједела сигурно и 200.000 евра – наводи Љубица Миљковић, кустос у Народном музеју.

Међу живим сликарима изузетно је цијењен у Паризу, а мање познат у Србији Марко Ступар (средња вриједност 6.000 евра). Иначе, Ступар је поријеклом из околине Босанског Петровца, а завршио је Гимназију у Бањалуци, гдје је имао и велику изложбу прије неколико година. Љуба Поповић држи цијену од око 14.000 евра.

Марина Абрамовић, свјетска краљица перформанса  веома је успјешна, а једна њена фотографија продата је за чак 50.000 евра и једина је регионална умјетница која је ушла у Тајмсову анкету сто најважнијих умјетника на свијету.

– Цијене слика Цуце Сокић и Ивана Радовића стално скачу. Веома су цијењена и дјела Марка Челебоновића и Јована Бијелића. Квалитетан Лубарда набавља се за неколико десетина хиљада евра. Код нас је све занимљивији Ђорђе Ивачковић, одавно афирмисан у Паризу. На аукцијама у свијету постају траженија и дјела Владимира Величковића, чији цртежи иду и на 40.000 евра. Занимљиво је да сада, у кризним годинама, не пада цијена врхунским дјелима – каже галериста Александар Милојевић.

Цијена пада само просјечним ауторима, као што су Никола Граовац или Божа Илић, пише „Блиц“ . Такође, равно је подвигу продати Коњовића из седме деценије, али није из тридесетих. Све се више траже и Дамјанови и Филови радови послије објављивања њихових монографија. За добру слику чека се у реду!

Тагови: Паја Јовановић, Слике