Текст писма потписало је 18 писаца, који доводе у питање компетентност жирија и негове критеријуме, као и идеолошку обојеност награде и романа који се њоме промовишу, наводи лист.

У писму се оцењује да овогодишњи жири не испуњава ни минимални услов да његови чланови систематски прате савремени домаћи роман.

„У складу са тим, добијен је и ужи избор од десет романа, који, част изузецима, представља трагикомични покушај да се поетичка произвољност промовише као идејни плурализам, јалова плитичка коректност као слободоумље, а да се провинцијална, колонијална свест прогласи космополитизмом“, стоји у писму које преносе Новости.

Потписници писма од својих издавача захтевају да не пријављују њихова дела за НИН-ову награду, а од овог и наредних „вероватно једнако спорних жирија“ да их непријављене не узимају у обзир.

Међу осамнаесторо потписника налазе се двојица ранијих лауреата, академик Миро Вуксановић и Владимир Табашевић, а ту су, поред осталих и Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, Слободан Владушић, Никола Маловић, Дејан Стојиљковић, Љубица Арсић….

Име победника Нинове награде саопштиће у понедељак жири којим председава Теофил Панчић, а у њему су и Бранко Кукић, Марија Ненезић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

У најужем избору нашли су се романи Миленка Бодирогића „По шумама и горама“, Слободана Тишме „Грозота или…“, Стева Грабовца „Мулат албино комарац“, Ане Вучковић „Југослав“ и Саше Илића „Пас и контрабас“.

Објављујемо текст писма јавности и имена потписника.

Не постоје награде које се савршено поштено додељују. Нити има жирија за доделу књижевних признања који су беспрекорно компетентни. Не постоје награде за уметничко дело у којима се вануметнички критеријуми, барем у извесној мери, не мешају са уметничким. Ни НИН-ова награда, у својим златним годинама, није била изузетак од овог правила, али су књижевна стручност и интелектуално поштење већине чланова жирија који су о њој одлучивали, чинили да вануметнички критеријуми ипак у знатној мери буду подређени уметничким вредностима. Зато је ова награда у својим најбољим годинама имала неспоран реноме. Али та времена су дефинитивно прошла.

Већ претерано дуго и претерано често, о овој награди одлучују што стручно, што морално, а најчешће и стручно и морално некомпетентни људи, за које није јасно по ком мерилу су бирани. Од тренутка у ком су недељне новине НИН постале власништво једне иностране приватне компаније, тај негативан тренд приметно расте, да би до кулминације произвољности дошло ове године. Било би минимално коректно да одлуку о најбољем роману српске књижевности донесу критичари који систематски прате савремени домаћи роман.  Међутим, овогодишњи жири не испуњава чак ни те услове.

У складу са саставом жирија добијен је и ужи избор од десет књига, који, част изузецима, и без обзира на то која су дела ушла у најужи избор и које ће бити проглашено добитником, представља трагикомичан покушај да се поетичка произвољност промовише као идејни плурализам, јалова политичка коректност као слободоумље, а да се провинцијална, колонијална свест, прогласи космополитизмом. Пошто не можемо да утичемо на одлуке које се доносе у оквиру једне приватне фирме,  наш преостали избор јесте да не допустимо 

да у будућности учествујемо у једној све већој срамоти. 

Од својих издавача захтевамо да наша дела не пријављују у конкуренцију за НИН-ову награду, а од овог и наредних, вероватно једнако спорних жирија, да их, непријављене, не узимају у обзир. Неминовна пропаст једног, некад релативно слободоумног, а данас готово малоумног признања, тако ће се убудуће одвијати без нас. 

Владимир Кецмановић

Владимир Табашевић

Дејан Стоjиљковић

Ђорђе Писарев

Емир Кустурица

Игор Маројевић

Лаура Барна

Лидија Јелисавчић Ћирић

Љубица Арсић

Марко Крстић

Милан Ружић

Миро Вуксановић

Мухарем Баздуљ

Никола Маловић

Сава Дамјанов

Славиша Павловић

Слободан Владушић

Фрања Петриновић