ВУКОСАВЉЕВИЋ: Самосталност СПЦ – кључни догађај у српској историји

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић изјавио је данас у манастиру Жича да је проглашење самосталности Српске православне цркве /СПЦ/ један од кључних догађаја у српској историји.

Вукосављевић је, уочи централне прославе обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве, у Жичи, гдје је одржана конференција за новинаре о теми „Обнова манастира Жича“, изразио наду да ће континуирано бити улагани напори у обнову српског културног насљеђа.

Он је подсјетио да српска култура траје вијековима и да је као таква самодефинисана, аутономна и аутохтона, саопштено је из ресорног министарства.

– Иако је /српска култура/ кроз векове трпила утицаје, такви утицаји не смеју да мијењају наше идентитетско језгро, а то су наш језик, ћирилица, културно-историјска традиција и наш дуговјечни идентитет – рекао је Вукосављевић.

Вукосављевић је истакао да је улагање у обнову и рестаурацију српске баштине изузетно значајно.

– Ми се за културно насљеђе морамо борити као за свој очињи вид и то свима мора да буде јасно. То је темељ историјског опстанка једног народа на историјској сцени – рекао је Вукосављевић.

Он је напоменуо и да је манастир Жича, као мјесто проглашења аутокефалности Српске православне цркве, једно од најсветијих и најважнијих мјеста српске духовне историје.

Вукосављевић је подсјетио на судбину манастира којег су разарали и непријатељи, али и природа, усљед бројних земљотреса.

– Упркос невољама које су га сналазиле, овај драгуљ српске културе и духовности опстао је 800 година и ми данас имамо разлога за понос када се окренемо назад и погледамо наше дуго историјско трајање – истакао је Вукосављевић.

Професор Мирко Ковачевић рекао је да је манастир Жича под заштитом државе и да надлежни са пажњом прате обнову.

Сестра Некрарија је у име манастира Жича захвалила за подршку коју тој светињи пружа Министарство културе и информисања Србије.

Током изградње платоа код манастира пронађена је мермерна плоча са натписом која је први пут била откривена 1925. године у манастирској порти.

– Ријеч је о фрагментованој загубљеној плочи која је послужила као подлога за поплочавање из времена владике Николаја Велимировића. Натпис на плочи говори о посљедњој средњовјековној обнови манастира Жича, 1562. године, у вријеме митрополита Захарија – наведено је у саопштењу.

У саопштењу је наведено да је тадашњи митрополит, највјероватније, у запуштеном манастиру обновио монашке келије, Палату у сјеверозападном дијелу манастира и спољну припрату Спасове цркве.