ВУКОСАВЉЕВИЋ: Београд тражи од Унеска заштиту цркве на Новом Брду

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић упутио је писмо генералном директору Унеска Одри Азуле, у којем је упозорио на фалсификовање истине у вези са српском православном црквом Светог Николе у Новом Брду, на Косову и Метохији, те затражио заштиту те културне баштине.

Вукосављевић је изразио наду да ће реакција генералног секретара Унеска на овај вандалски чин и отимање српског културног насљеђа бити промптна и недвосмислена, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије.

Писмо је упућено поводом учесталих покушаја отимања значајних тековина културе и кључних дијелова српске културне баштине на Косову и Метохији, које се поновило у случају фалсификовања истине о Цркви Светог Николе у Новом Брду.

Вукосављевић је изразио забринутост у вези са стањем српског културног насљеђа на Косову и Метохији, уз напомену да је овога пута ријеч о флагрантном кршењу свих међународних кодекса.

Он је напоменуо да је током реконструкције ове цркве коју Приштина означава као „римокатоличку катедралу“, већ направљена велика штета на аутентичним остацима ове српске средњевијековне базилике.

– Упућујем вам поново најискренију молбу да још једном сагледате све наведене чињенице, с циљем пружања недвосмислене заштите овој значајној културној баштини, као и да реагујете у складу са високим принципима и препорукама организације на чијем сте челу, посебно имајући у виду Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, чији је Србија потписник – навео је Вукосављевић.

Он подсјећа да је такозвани косовски археолошки институт, уз подршку Амбасаде Њемачке у Приштини, извео радове на реконструкцији управо овог сакралног локалитета, назвавши га новим именом „обнова катедрале у Артани“ и третирајући га као римокатоличку катедралу.

Вукосављевић напомиње да приштинске власти нису од Српске православне цркве тражиле консултације у вези за пројектом обнове овог храма на Новом Брду, који је заштићен као споменик културе од изузетног значаја за Србију и уписан у Централни регистар непокретних културних добара Србије.

Он истиче да Србија подржава Унесков пројекат из 2014. године „Ревитализација тврђаве Ново Брдо“ који финансира ЕУ, а спроводи Унеско у сарадњи са Унмиком, те да Србија планира да се укључи у његову реализацију.

Вукосављевић је навео да су перманентни напади на српске споменике, међу којима манастир Високи Дечани, као и фалсификовање историје на овом подручју, посебно од момента једностраног проглашења независности Косова 2008. године, сада еволуирали у отимање и присвајање културног и вјерског насљеђа Срба на овом простору.

Он је напоменуо да Црква Светог Николе на Новом Брду датира из средине 14. вијека и да је ријеч о археолошким остацима средњовијековног града Ново Брдо и монументалне катедралне српске православне цркве, некадашњег саборног храма новобрдских и грачаничких епископа.

У прилогу дописа је достављена монографија „Црква Светог Николе – Катедрала Новог Брда“, еминентних археолога Марка Поповића и Игора Бјелића који су на Унесковом пројекту били ангажовани у својству научног и конзерваторског савјетника.

Министар културе и информисања Србије напомиње да је о свему обавијештена Делегација ЕУ, као и Мисија ОЕБС-а у Србији.

Вукосављевић подсјећа да је јужна српска покрајина Косова и Метохија, сходно одредбама Резолуције Савјета безбједности УН 1244, у саставу Србије, као значајно сједиште културног и сакралног насљеђа највише категорије, на коме се налази више од 1.300 цркава, манастира, џамија, археолошких локалитета и просторних цјелина, а који чине дио богатог културног насљеђа Србије, те да се налази под управом УН.