Епископ диоклијски и изабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило рекао је у Подгорици да свака наука која се истински бави проучавањем природе мора бити боголика, те да се тако кроз Николу Теслу у науци догодио празник преображења.
„Тесла је показао и да је разум људски боголик и да је свјетлост. Он је и засијао том свјетлошћу којом је обасјао читав свијет. Заиста величанствено, иако је то створена свјетлост, али је ипак слика те нестварне свјетлости којом је засијао на Гори преображења преображени Господ“, рекао је владика Кирило на вечери посвећеној Тесли, одржаној у крипти храма Христовог Васкресења.
Епископ Кирило рекао је да кад год размишља о Николи Тесли „не може, а да не помисли на Његоша Ловћенског Тајновидца“.
„Ја их некако сагледавам заједно. Чини ми се да је Његош наш Мојсије, а Никола Тесла наш Илија“, нагласио је владика Кирило.
Он је објаснио да је Његош, као велики пјесник, владар и епископ, „поставио, формулисао и дефинисао закон нашега бића“.
„Његош је тај камен и темељ на који се биће нашег народа ослања, а Никола Тесла је громовник Илија, који је ознаменовао и показао свијету да се људском разуму, који се пројављује кроз позитивне науке, које говоре о природи и самим тим о Богу, догодио празник преображења“, рекао је владика Кирило.
О Тесли су говорили и електроинжењер Жарко Лековић, пјесник Трипко Драганић и историчар Бошко Богетић.
У умјетничком дијелу програма учествовали су етно појац Даница Црногорчевић, гитариста Милош Павићевић и гуслар Матија Шћекић.
Вече посвећено генијалном српском научнику одржано је у склопу обиљежавања свјетског дана Николе Тесле, који је умро сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живјели.
Никола Тесла рођен 10. јула 1856. у Лици, од оца православног свештеника Милутина и мајке Георгине-Ђуке, а умро 7. јануара 1943. у хотелској соби у Њујорку у САД.