Навршило се стотину година од страдања 440 српских војника у Првом свјетском рату на подручју од Шаргана до Вардишта.
Већи број српских војника је страдао у борбама које су ту вођене са окупаторском Аустроугарском војском, док је један дио преминуо од тифуса.
Њима у част 1932. године у Вардишту је, на великој Видовданској свечаности, тадашњи Митрополит дабробосански Петар Зимоњић, уз саслужење великог броја свештенства и монаштва дабробосанске и жичке епархије, осветио спомен капелу, чији су ктитори били Јосиф и Стана Матковић из Београда, желећи да на тај начин овјековјече трајну успомену на своја два сина, војника Богољуба и поднаредника Велизара, који су погинули на ширем међуграничном подручју око Вардишта.
На жалост, и поред повремених акција на одржавању, капела у Вардишту је стогодишњицу од страдања српских војника дочекала у изузетно лошем стању, уз бројна оштећења и запуштен прилаз.
Због тога је Српско соколско друштво „Соко“, заједно са парохијом Вардишком, покренуло широку акцију која има за циљ обнову и ревитализацију овог изузетно значајног споменика који нас сјећа на храброст и страдање српске младости.
-Очекујемо широку подршку овој нашој иницијативи, како би у години кад се навршава цијели вијек од погибије 440 српских јунака обновили спомен обиљежје и тако се одужили према њима, јер ако се ми не сјећамо наших упокојених, ни Бог се неће нас сјетити, поручио је архимандрит Гардовић, духовник Сокола и предсјњедник Одбора за обнову и ревитализацију спомен капеле у Вардишту.
О томе овај двоброј Сокола доноси опширан текст и по први пут фотографије са освећења 1932. године.
Поред традиционалних порука Митрополита дабробосанског Николаја у овом двоброју значајну пажњу и простор посветили смо двјема посјетама његове Светости патријарха Иринеја Епархији дабробосанској током 2014. године.
Прва је била на Видовдан протекле године на великој свечаности освећења новоизграђеног храма Светог Цара Лазара и косовских јунака у комплексу Андрићграда, у Вишеграду, када је овај културно-едукативни, образовни и туристички центар свечано отворен.
Патријарх Иринеј, за вријеме другог боравка у Епархији дабробосанској крајем 2014. године, посјетио је Соколац, када је Митропилиту дабробосанском Николају уручио орден Светог краља Милутина за који је рекао да је симбол љубави и захвалности за све што је митрополит Николај учинио у животу.
Из бројних текстова, које можете прочитати у овом двоброју, издвајамо: „Биљег мученичког страдања 6000 Срба у Старом Броду“, Интервју са мр. Стефаном Мојсиловићем, диригентом сарајевског Српског пјевачког друштва „Слога“, „Дечански подвиг архимандрита Јустина (Тасића)“, „Зла судбина капетана Боривоја Деспотовића – Тајне чува јелика на Деветаку“, предавање владике Григорија у Андрићграду – „Удаљавање од Бога је сједињавање са страхом“, „Примјер страдања и мучеништва Митрополита Петра Зимоњића“, „Соколов средбрни орден спасилачком клубу „Волф“ из Фоче“, „Црква Рођења Пресвете Богородице на Мегдану у Вишеграду – Храм на темељима мале цркве“, а ту су и текстови који упозоравају на тешко стање у ергели коња на Борикама код Рогатице, као и на оштећења средњевјековне Маркове куле у Вишеграду.
У тематским блоковима овај Соколов двоброј објављује и бројне текстове из културе, спорта, пјесничку страну, разне вијести, као и странице посвећене активностима чланова Соколових секција.
Ту су и текстови о Јагорчевини, корисној и љековитој прољећној биљки, као и текст о опасностима везаним за Трихинелу.
Ту је и рубрика „Сјећање на велики рат“, са текстовима који подсјећају на страдање, али и храброст српске војске током Првог свјетзског рата.
И у овом двоброју читаоце млађе генерације посјећамо на српске великане: Краља Петра, Николу Пашића и Живојина Мишића.
Цијењене читаоце позивамо на сарадњу.
Добро ће нам доћи информације из ваших средина, како би их овјековјечили на страницама Сокола, што је наш основни задатак.