Вирзи: Кустурица је од студентских дана био попут младог бога

Италијански редитељ Пауло Вирзи гост је и члан жирија овогодишњег Кустендорфа, као и добитник Награде за будући филм, која за њега има посебно значење, јер, како каже, Емир Кустурица је од студентских дана „за њега био попут младог бога“.

– Сјећам се тих осамдесетих, имао сам 20 година и тада су тек почели да пристижу на фестивале филмови са Истока. Била је то година када смо упознали Емиров рад са остварењем „Отац на службеном путу“. Одмах сам погледао и „Доли Бел“. Био је то изненађујући преокрет за нас –  евоцира успомене славни редитељ.

У вријеме пред пад Берлинског зида стизали су мрачни филмови са ових простора, а како истиче, Кустуричин рад био је насупрот – пун живота, необичног хумора, „комедије блиске италијанској“.

– Та комбинација трагедије и комедије, способност и моћ да тужне и болне теме каже на хумористичан начин учинила је да га сматрамо младим богом, био нам је инспирација, неко ко нас је охрабрио да стварамо – открива Вирзи.

Опус Паола Вирзија већином чине комедије, а слаже се да граница између драме и комедије у животу углавном не постоји.

– Мислим да комедија може да буде веома ефектна и има моћ да проговори о најболнијим темама. Комедија на италијанском од 50-их говорила је о социјалним темама у комбинацији са друштвеним проблемима. Зато не могу да подијелим комедију и драму, ни у животу не можете то раздвојити. У сваком човјеку можете пронаћи посебан карактер за свој филм. – каже италијански режисер.

Филм „Људски капитал“ који је публика Кустендорфа могла да види јуче, најмрачнији је од свих досадашњих остварења, а како и редитељ свједочи, говори о горућим темама данашњег друштва.

– Сви живимо у капитализму, у којем је све питање статуса, банковног рачуна. Оно што сам желио да кажем филмом је оно што је данас конфликт између социјалних класа. Снимао сам га 2008. године, када је била велика економска криза. Експлозија те кризе унутар богатог друштва била је прилика да прикажемо тај моменат. Живимо у свијету глобализације која има и позитивних ствари. То је наша нова реалност – сматра Вирзи.

Одраставши у граду Ливорну у Тоскани, у радничком насељу, био је свједок тешког живота својих сународника, али и комшија који су избјегли из Југославије.

– Живјели су ту Веселиновићи, Поповићи…Играо сам фудбал са том дјецом која су долазила из ових крајева. Ми се тада нисмо питали зашто су они ту. Да ли су бјежали од Тита, не знам. Није нас ни интересовало. Није било разлика или гетоа. Били смо пријатељи. Једини конфликт је био фудбал. Али се сјећам атмосфере и мириса који су долазили из кухиња њихових мајки. Када сам гледао Кустуричине филмове, осјетио сам као да знам све то и као да знам њега. Препознао сам у његовим филмовима те мирисе. Дјеца причају истим језиком и то треба да научимо – закључује редитељ.

Сарадња са холивудским звијездама

Вирзи је у својој каријери радио са великим звијездама попут Доналда Сатерленда и Хелен Мирен у филму „Путовање живота“.

– Доналд је такав човјек да од када је прочитао сценарио постао је тај лик, тако да од када смо се први пут срели увијек је био тај карактер, ја нисам упознао Доналда већ Џона Спенсера. Потпуно другог Доналда сам упознао на премијери, јер је тада већ био у другом лику. Хелен је била потпуно другачија. Она је британска глумица из театра која прије акције прича о италијанској храни, вину и чим се чује „акција“ и клапа падне у секунди постаје лик из филма – открива Паоло.

До 18. јануара Вирзи ће у Дрвенграду бити на задатку да од 21 филма прогласи најбоље који ће освојити Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

Како каже, биће му тешко јер није навикао да буде у улози оног ко одлучује, али да ће се трудити да буде благ, јер су у питању млади ствараоци којима је потребна подршка више него икад.