ВИМИНАЦИЈУМ: У Србији нађен саркофаг, „садржај надмашио сва очекивања“

Прелиминарна анализа каменог саркофага пронађеног у Виминацијуму, коју су урадили антрополози, показала је да се ради о саркофафу за сахрану мушкарца у зрелом добу и женске особе у раним двадесетим годинама, изјавио је данас директор Археолошког института Миомир Кораћ и додао да су пронађени прилози у њему надмашили сва очекивања археолога.

Кораћ је за Танјуг рекао да ће даља изучавања дати прецизније податке о овим индивидуама, а материјал ће бити подвргнут и ДНК и различитим физичкохемијским анализама ради што бољег разумијевања ове археолошке цјелине.

Иначе, нова сезона ископавања Виминацијума је, подсјећа Кораћ, већ у првим мјесецима дала изванредне резултате.

„Након открића маузолеја истакнутог становника овог античког града, на истој локацији, у приградској зони, уз саобраћајницу која је водила на исток ка утврђењу Ледерата, код данашњег Рама, откривен је камени саркофаг, специфичан по томе што није опљачкан у прошлим временима“, подсјетио је.

Ово је, каже, тек друго откриће нетакнутог саркофага у вишедеценијским истраживањима престонице провинције Горње Мезије.

Израђен је, описује, од кречњака, споља неукрашен и без натписа, са поклопцем у виду двосливног крова са акротеријама у угловима.

„Након подизања поклопца уз помоћ механизације, откривено је да се ради о двојној сахрани, а прилози у гробу су надмашили сва ишчекивања археолога“, испричао је Кораћ.

Уз покојнике су, додао је, откривене три посуде од стакла, двије типа балсамаријума, једна типа унгуентаријум, као и четири новчића од бронзе, од којих је један кован у виминацијумској ковници средином III вијека наше ере.

Док је мушкарац био сахрањен без личних предмета, предмети откривени уз жену спадају у ред најраскошнијих репертоара гробних инвентара откривених на некрополама Виминацијума, каже Кораћ.

По свему судећи, напомиње, била је обучена у одјећу проткану златним нитима на коју су биле нашивене перле од злата, бисера и стакла, уз украсе у виду златних алкица са уметнутим драгим камењем.

Од дијелова костима ту су још уникантна појасна гарнитура од сребра, као и фибула (пандан данашње зихернадле) од истог материјала, прецизира директор Археолошког института.

Фризуру покојнице су, каже, придржавале четири укоснице са лоптастим главама, двије од кости и две од гагата, врсте лигнита, насталог под специфичним условима, и изузетно је погодан за полирање и обраду.

Објашњава да је гагат у античко вријеме био изузетно риједак и скупоцјен, ископаван је у Јорку у Енглеској, гдје су се највјероватније налазиле и радионице за израду предмета од ове сировине.

Антички медицинари су гагат сматрали љековитим код здравствених проблема везаних за материцу, а поред тога, изузетно је погодан за датовање, будући да сви познати примјерци потичу из гробова III вијека.

„Уз покојницу је откривено и кружно огледало од сребра, чија је дршка моделована у облику Херакловог чвора. Огледала луксузне израде су коришћена приликом свадбених процесија, невјеста их је носила у кућу будућег мужа, тако да је могуће да се ради о предмету коришћеном у ову сврху. Овакво увјерење додатно поткрепљује Хераклов чвор, будући да се зна да је појас младе био везиван управо на овај начин током већ поменутих процесија“, навео је Кораћ.

Према његовим ријечима, можда и најзанимљивији, а свакако један од изузетно ријетких типова налаза је вјеренички прстен од злата, који на глави има угравирана слова СИМП, највјероватније иницијале или скраћено име вјереника.

Да ли је ријеч о мушкарцу сахрањеном поред ове жене, или се ради о сахрани оца и кћерке која је била вјерена али ју је пријевремена смрт спријечила да се уда, археолози ће покушати да одгонетну у наредним недељама уз помоћ мултидисциплинарног приступа, гдје се очекује да ће ДНК анализе дати драгоцјене податке, навео је Кораћ.