ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ: Како је магија филма „На млијечном путу“ освојила публику 73. Мостре…

Анђела Андрић
Специјални извештач „Искре“ из Венеције

Гламурозно обучена публика стајала је у дугачком реду испред биоскопске Сале Гранде, очекујући отварање масивних црних врата сваког тренутка.

Шуштање шарених плисираних хаљина и звецкање накита мешало се за жагором расположене публике. Мирис разноврсних парфема ширио се уским ходником, остављајући траг који тек што је прошао чувеним црвеним тепихом.

Када су се светла свечане Сале Гранде искључила, у публици је настао тајац. Чекала се магија филма.

Тек се, понеко, накашљао и промешкољио на удобној плавој фотељи, како би се припремио за премијеру дугометражног остварења које следи – филма „На млијечном путу“ у режији Емира Кустурице.

Сат је откуцао 20 часова. Публика се умирила. Филм је најавио „истиниту причу са још пуно фантазија“, мамећи први осмех многобројне публике.

Велико филмско платно два сата и пет минута обасјавало је мрачну пројекциону салу која је била попуњена до последњег места.

Расположење у публици било је „набаждарено“ онако како би сваки редитељ пожелео – према сценама и ликовима на филмском платну.

Гледаоци у прва три реда померали су главу мало у лево, мало у десно, како им не би промакао магични плес гусака на филму, или, пак очаравајући кадрови природе који ће им се, по завршетку филма, врзмати по глави одузимајући дах при помисли на земљу за коју не знају где се налази.

Можда чак ни како се зове.

У следећем тренутку би исти ти гледаоци фокусирали поглед на средишњи део филмског платна, не померајући главу. По ширењу и скупљању њихових зеница, чији је темпо диктирала колоризација филма, могли су се приметити опчињеност и изненађење као реакција на сцену у којој змија пије млеко, или на ону у којој Моника Белучи и Емир Кустурица дишу као једно кријући се од војника на гранама големог дрвета.

Једном гледаоцу се током сцене у којој главни глумци скачу са велике литице у воду чијом струјом управљају околни водопади, „отео“ немирни уздах који је, изненада како се и појавио, ишчезао у ваздуху.

Пунија жена, која је седела негде у последњим редовима биоскопске сале, није могла да обузда грохотан смех гледајући сцену у којој Слобода Мићаловић заводи Емира Кустурицу својим гимнастичарским умећем. Колико год покушавала да задржи смех „за зубима“, покривајући уста шакама и ширећи очи, изнова се повијала напред како би пригушила смех и углом марамице брисала наквашене очи.

Салу Гранде наизменично су испуњавале различите нијансе смеха и уздаха све до последње сцене филма која је емотивно шокирала публику, остављајући галерију и партер биоскопске сале у тишини коју су реметили повремени јецаји људи и пригушени звук суза. Много суза, које наведена сала није видела до овог филма.

Одјавну шпицу филма испратио је петнаестоминутни громогласни аплауз уз стојеће овације одушевљене публике. Из партера се педесетак пута чуо усклик „Браво!“, који је публику подстакао на још јачи аплауз. Публика са галерије, која је била ближа Емиру Кустурици и филмској екипи, честитала је редитељу лично, грлећи и љубећи га, уз неизбежно тапшање по рамену. Емир Кустурица је, видевши велики број људи који су прихватили филм „На млијечном путу“ боље него било који други на Венецијанском филмском фестивалу, застао на тренутак, осврнуо се око себе и – заплакао. Плакала је и Слобода Мићаловић, као и велики део екипе која је загрлила редитеља, честитајући му са „кнедлом“ у грлу и сузама у очима. Салу Гранде испуниле су емоције које нису задесиле ниједног редитеља и ниједан филм на Мостри, као Емира Кустурицу и његово остварење „На млијечном путу“.

Поносна филмска екипа са галерије поклањала се одушевљеној публици која је тапшала и честитала глумицама и редитељу у недоглед. Аплауз није зауставила публика, већ одлазак Емира Кустурице из Сале Гранде, који се, уз последњи наклон пре изласка, захвалио публици која је препознала уметност његовог последњег такмичарског филма, и сали која му је пре 35 година отворила врата светске кинематографије.

Тагови: Венеција, Емир Кустурица, На млијечном путу, Филм