ВЕЛИКИ КОМИЧАР РОЂЕН НА ДАН ШАЛЕ: Миодраг Петровић Чкаља данас би напунио 94 године

„Био сам танак као чакља, провидан, па је од чакља постало Чкаља“, тако је наш ненадмашни комичар објаснио порекло свог другог имена.

Каријеру је започео у Драмском студију Радио Београда, 1946. године. Заједно са Гутом Добричанином и Мијом Алексићем наступао је у најпопуларнијој хумористичкој емисији тога времена „Весело вече“. Комичари „Веселе вечери“, окупљени око Радивоја – Лоле Ђукића убрзо су постали језгро телевизијског хумористичког играног програма. Све је почело са „Сервисном станицом“, а затим су следиле Чкаљине бравуре у: „Црном снегу“, „Огледалу грађанина покорног“, „Музеју воштаних фигура“, „На тајном каналу“, „Камионџијама“, „Врућем ветру“, „Бољем животу“, „Љубави на сеоски начин“, „Позоришту у кући“…

Запажене су и његове улоге у позоришним представама: „Ревизор“, „Покојник“, „Ивкова слава“, „Уображени болесник“, „Случај шампиона“…

Најзначајнији филмски пројекти у којима је остварио улоге за памћење су „Пут око света“, „Златна праћка“ и „Заједнички стан“.

Своје јунаке Чкаља је играо лако, спонтано и уверљиво. Његове креације почивају на мимици, гегу, говорном обрту, њему се једноставно верује, упркос чињеници да је рођен 1. априла. Од 2010. године награда публике за најсмешнију представу на позоришном фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини носи име Миодрага Петровића Чкаље.

„Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало”, написао је неко 1987. године.

Мора се напоменути и да је Миодраг Петровић Чкаља још један у низу уметника којима се српски народ није одужио на прави начин. Он пред крај живота није имао готово ништа. Приликом добијања награде за животно дело „Цар Константин“ 2002. године, Чкаља је рекао следеће:

– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на вријеме са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде.

Међу осталим српским и светским великанима чија имена красе улице и тргове на Мећавнику, налази се и „Чкаљино сокаче“ којим је Емир Кустурица одао пошту највећем српском комичару.