ВЕЛИКАН: Селимовићева дјела доказала истрајност
(Меша Селимовић) Фото: архив
На данашњи дан 1982. године преминуо је један од најзначајнијих писаца 20. вијека Мехмед Меша Селимовић. Стваралачки опус овог књижевног великана оставио је значајан траг у корицама свјетске књижевности.
Мехмед Меша Селимовић био је члан Српске академије наука и умјетности, а његов књижевни опус отвара бројне теме о малим обичним људима уплетеним у вртлог националних интереса.
Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у Гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. године одлази у партизане, а након рата постаје директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор Босна-филма и главни уредник „Свјетлости“.
– Меша Селимовић је до свог пуног стваралачког гласа и мјере дошао тек са романом „Дервиш и смрт“ који је објављен 1966. године, односно романом „Тврђава“, који се појавио 1970. – сматра Ранко Поповић, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци.
Због прогона којем су га подвргли поједини политичари, највише због тога што је себе дефинисао као искључиво српског писца, Селимовић је прешао у Београд у којем је остао до краја живота.
– Тамо се позиционирао врло препознатљиво и карактеристично, негдје између мудре сентенциозности Његоша и лиричности народне баладе. Између разобручености надреалиста и стишаности реалиста – додао је Поповић.
Најзначајнија дјела којима се уписао у корице српске књижевности су романи „Дервиш и смрт“, „Тишине“, „Тврђава“, „Магла и мјесечина“, али и бројне збирке приповједака, студије, есеји и мемоарска проза.
Меша Селимовић је добитник бројних књижевних награда и признања.
