© FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/ nr

„Велику награду Иво Андрић“ добили су за 2023. – за животно дело – нобеловац, књижевник Абдулразак Гурна и Саша Радојчић за збирку песама „Тобоган“, саопштио је данас жири награде Андрићевог института.

Директор Андрићевог института, редитељ Емир Кустурица је рекао на конференцији за новинаре да је велика радост када имену нашег писца и нобеловца Андрића (1892-1975) додају људе који се показују као велики писци, не само на нашој него и светској позорници.

„Покушавамо да Андрићев институт и Андрићград буду топао дом за велике писце из света. Да нагласим да је ‘Велика награда Иво Андрић’ једина у Србији која се додељује странцима и онима који пишу на српском и језицима проистеклим из српског“, рекао је Кустурица.

Према његовим речима, то што је „Велику награду Иво Андрић“ добио
још један нобеловац „утолико је веће задовољство“, јер је прилика да га угосте „у једином граду на свету који је посвећен једном нобеловцу“.

Кустурица је додао да ће награде Гурни и Радојчићу бити традиционално уручене у Андрићевом институту на Видовдан.

Рођен у Занзибару, Гурна је добио Нобелову награду за књижевност 2021. године, објавио је десет романа, као и бројне приче и есеје, а на српски језик су преведени „Напуштање“, Поред мора“, „Рај“ и „Живот после живота“.

„Читајући Гурнине романе у прилици смо да освежимо знања о тековинама европских колонизатора и да уочавамо нове ликове тих тековина, то како се они трансформишу кроз време, иако им је суштина увек иста“, оценио је жири.

Чланови Слађана Илић, Мило Ломпар и Желидраг Никчевић су навели да Гурна „употребљавајући најчешће иронију и алузију, врло опрезно се служећи речима са свешћу о томе колико су опасне, уводи у свет знаковите тишине својих јунака“.

Жири је додао да је та тишина „често мучна, тешка изнуђена ситуацијама у којима су јунаци затечени, а неопходна на почетку њиховог новог живота у свету ‘демократије'“.

„Код нас се није одомаћила идеја да Африка пролази кроз можда најдраматичнији период свог постојања, где се управо разрешавају загонетке везане за колонизаторе и колонизације, да се у Африци мења статус пријатеља и непријатеља“, оценио је у свом излагању Кустурица.

Према његовим речима, данас низ афричких земаља траже помоћ пријатеља да се извуку из загрљаја колонизатора, о коме говори Гурна.

Кустурица је подсетио да је белгијски „краљ Леополд II (1835-1909) у Конгу убио 11 милиона људи“, док је у Руанди деведесетих година „извршен геноцид у коме је нестало 800.000 људи“.

„Африка мења свој статус и постаје нови териториј, са новим циљевима и аутономним идејама. Гурна је један од светионика који су нам расветилили пут“, нагласио је Кустурица.

У свом обраћању, Ломпар је подсетио да је Гурна познат у нашој читалачкој средини, а општу особина коју дели са Андрићем је „испреплетен свет култура, религија и традиција“.

Према његовим речима, Андрић и Гурна деле, између осталог, једну врсту „комешаја људи у различитим животним околностима, врло сличном Андрићевим тематским заокупљености, рецимо у ‘Травничкој хроници'“.

Жири је оценио је да је Радојчић „због посвећености песми и свему што неимарски, зналачки гради, достојан добитник награде.“

Радојчић је редовни професор филозофије уметности на Факултету ликовних уметности у Београду, аутор неколико књига песама, као и критика и огледа, а жири је оценио да је збирку „Тобоган“ написао „онај који зна све што треба знати о стиху, песми“.

„Томе се не треба чудити имајући у виду да је реч о аутору ерудити, филозофу, професору, читаоцу и песнику чија је ово десета песничка збирка“, оценио је између осталог жири.

Никчевић је додао да Радојчићева „рефлексивност и интелектуалност не ометају његову сензибилности и емотивност његове лирике, и ту се могу наћи призвуци Андрићевог приступа свету и уметности“.