Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић поручио је вечерас да је велики српски пјесник и дипломата Јован Дучић задужио Требиње и цијели српски род несвакидашњом умношћу и дјелом чудесне и непролазне вриједности.
Малешевић је на свечаној академији „Код кнеза на балу“, одржаној у оквиру „Дучићевих вечери поезије“ рекао да у оквиру ове манифестације увијек нови поклоници и вриједни сљедбеници Дучићевог префињеног књижевног израза чувају од заборава све што је исписано његовим пером.
Према његовим ријечима, они опомињу на његов значај и подучавају генерације које долазе начину на који се чува књижевно културно насљеђе.
Малешевић је истакао да је нераскидиви дио српске културне баштине оно што је иза себе оставио Дучић, те да се значај пјесника огледа у доприносу очувања српског језика и писма.
„Поручио бих свима да наставе да пишу и стварају, било по узору на великог Дучића, било по узору на друге ствараоце, било по сопсвеном хтијењу и умијећу, али само да пишу“, нагласио је Малешевић у обраћању у Културном центру у Требињу.
Он је додао да ће на тај начин обогатити и сачувати полазиште српског националног бића – српски језик и ћирилицу.
Градоначелник Требиња Лука Петровић рекао је да су „Дучићеве вечери поезије“, које су ове године у знаку 50 година пјесничких сабрања, од локалне манифестације са неизвјесном перспективом, постале престижна културна светковина, која окупља најбоља пера и најкреативније умјетнике са наших простора.
Он је подсјетио да је још 1967. године Дучићевом сценом у Требињу продефиловало близу 4.000 само индивидуалних извођача.
Петровић је напоменуо да је од 1994. установљена и „Дучићева награда“ којом су до данас овјенчани само најистакнутији пјесници нашег језика, њих 13 у златном низу Дучићевих насљедника.
„Дучић је овдје инспирација и константа. Цијела источна Херцеговина, не само да се поноси Дучићем, него га доживљава као човјека који је указао на духовни и општекултурни потенцијал овог региона. С Дучићем у меморији и нашој културној баштини не можете пристајати на мало и осредње, нити можете нити имате право да будете без амбиција“, оцијенио је Петровић.
Пјесник Драган Јовановић Данилов истакао је да је кнез српских пјесника био комплексна и аутентична личност, космополита и човјек многобројних идентитета, стваралац који је успјешно спојио двије особине које у нашем народу ријетко иду заједно – дионизијску радост писања са готово германском посвећеношћу своме послу.
„Дучић је и Парнас и симболизам, уједно и пјесник експресионистичких слика, пјесник и љубави и смрти, природе и метафизичко-филозофски пјесник дубоке сумње и религиозне запитаности – и зато је Дучић велик и несагледив и зато га увијек морамо изнова ишчитавати“, истакао је Данилов.
Он је додао да говорити о Дучићу значи говорити о духу вјесништва, при чему је вјесник онај пјесник који својом поезијом објављује дубину оностраних сфера.
Свечаној академији присуствовао је и Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, представници културног, привредног и политичког живота Херцеговине.
У програму су учествовали Хор Српског просвјетног друштва „Јединство“ из Бањалуке, диригент Немања Савић, првак Београдског драмског позоришта Слободан Ћустић, глумица београдског Народног позоришта Биљана Ђуровић, првак београдског Народног позоришта Небојша Кундачина, примадона Опере београдског Народног позоришта Драгана дел Монако, првак Опере београдског Народног позоришта Дејан Максимовић, дует етно-музике „Сестре Гобовић“, Невена Живковић, клавирска пратња.
У завршном програму манифестације, сутра од 19.00 часова биће одржано Пјесничко вече „На Дучићевом путу“.