У КОМШИЛУКУ Народног музеја, у Великој галерији Дома војске, од следећег четвртака, наша највећа национална уметничка ризница представиће 73 слике Надежде Петровић. Реч је о четвртини опуса родоначелнице модерне у Србији, коју баштини музеј на Тргу републике, а биће изложени поводом века од Надеждине смрти у Ваљевској болници.
Поставка упућује у сва стваралачка раздобља велике сликарке, а њен аутор је историчар уметности и музејски саветник Љубица Миљковић. Моћи ће да се прати њен развој од 1898. до 1913, као и утицаји сецесије, симболизма, експресионизма, импресионизма и фовизма на њен рад. Надежда Петровић није само сликала, излагала и пратила збивања на европској ликовној сцени него се трудила да свестраном делатношћу допринесе напретку човечанства. Била је сликар, учитељица цртања у Вишој женској школи, покретач ликовних манифестација, ликовни критичар, аутор позоришне драме, једна од оснивача и први секретар Кола српских сестара. Била је члан Друштва српских уметника „Лада“ и Српског уметничког удружења.
Организовала је рад и изложбу Југословенске уметничке колоније – прве те врсте код нас. Као секретар Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства, учествовала је у осмишљавању програма захваљујући којем су основани Уметничко одељење Министарства просвете, Музеј савремене уметности и Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Академија ликовних уметности и Галерија фресака.
Поред свестраних обавеза повезаних са уметношћу, Надежда се посветила и активностима хуманисте. Носила је помоћ народима под турском окупацијом и предводила протесте против анексије Босне и Херцеговине. О правима Срба и осталих поробљених словенских народа говорила је на скуповима код нас и, захваљујући знању француског, немачког и руског, у иностранству. Једна је од оснивача париске Лиге за национална права потлачених народа. Била је добровољна болничарка у балканским ратовима и у Првом светском рату. Умрла је од тифуса у војној болници у Ваљеву, 3. априла 1915. године. Достигла је врхове у свему чему се искрено и страствено предавала.
ВЕЛИКИ ПУТНИК
Надежда је била и велики путник. Посетила је више пута Италију и боравила у Риму и Паризу. Излагала је самостално у Београду и у Љубљани. Учествовала је на Првој југословенској уметничкој изложби, Првој изложби Ладе и Првој изложби Српског уметничког удружења у Београду, Изложби Друштва Медулић „Нејуначком времену упркос“ у Загребу, Салону Интернационалне уније у Паризу, изложбама у Шантијиу и Лиону, Светској изложби у Риму…
ПРВА СРПКИЊА ФОТОГРАФ
Бавила се ликовном критиком и, прва се међу Српкињама, бавила фотографијом. Бурни историјски догађаји спречили су је да отвори своју школу сликања. Редовно је пратила прегледе савремене уметности у Немачкој, Аустрији и Бијенале у Венецији.
Тагови: Дом Војске, Изложба, Надежда Петровић, Народни Музеј