ВЕЧНО ПАМЋЕЊЕ ЗА СТРАДАЛЕ У ЛОГОРУ: Прва изложба Меморијалног центра „Старо сајмиште“ од сутра у Народном музеју Србије

НЕПОЗНАТЕ фотографије логора „Старо сајмиште“, један кратак и мало познат филм снимљен непосредно по његовом ослобођењу, сведочанства преживелих, цртежи заточеника из тог времена, примери из Гестапове картотеке, репродукције докумената, оригинални делови торња на Кули…

Све ово део је поставке „Логор на Београдском сајмишту (1941-1944)“, која ће бити отворена сутра у 13 часова, као прва изложба Меморијалног центра основаног пре око шест месеци, са циљем да чува сећања на злогласно стратиште.

– Мада смо тек „стали на ноге“, желели смо да обележимо важан датум, а то је 8. децембар 1941, јер су тада почеле депортације првих заточеника у логор „Сајмиште“ – каже за наш лист др Кринка Видаковић Петров, директорка Меморијалног центра „Старо сајмиште“.

– Први заточеници били су Јевреји – жене, деца и особље Јеврејске болнице – али је међу њима било и ромских жена с децом. Јеврејски заточеници логора „Сајмиште“ погубљени су врло брзо и већ у пролеће 1942. немачке нацистичке окупационе власти у Србији могле су обавестити централу у Берлину да у Србији нема више Јевреја.

Логор „Сајмиште“, како наводи саговорница, тако је један од најранијих примера примене коначног решења у Европи. Баш ту је коришћена „душегупка“, покретна гасна комора, претходница много већих, непокретних гасних комора у „Аушвицу“ и другим логорима:

– У другој фази логора „Сајмиште“, када је он постао проходни логор, велика већина заточеника били су Срби, они депортовани из НДХ, као и из Србије. Међу њима су били цивили – жене и деца – као и припадници покрета отпора и устанка у НДХ и Србији. Логор се налазио на територији која је тада била под окупацијом НДХ (заједно са Земуном и Сремом), те је овај логор пример сарадње усташких власти и немачких окупационих власти у Србији.

Од укупно око 40.000 заточеника у логору „Сајмиште“, наглашава др Кринка Видаковић Петров, страдало је око 17.000, што значи да је то био највећи логор из времена Другог светског рата, како по броју заточеника, тако и по броју жртава, а који се налази на данашњој територији Србије:

– Изложба ће подсетити на ове чињенице. Биће фокусирана на нацистички логор и његове жртве и представља језгро будуће веће и обухватније поставке, коју ће Меморијални центар поставити у Централној кули, онда када њена реконструкција и адаптација буду готове.

Цела Кула, према речима саговорнице, биће изложбени простор посвећен логору „Сајмиште“, али ће поставка обухватити предисторију – изградњу Београдског сајма, отвореног 1937, као и послератну историју, када су логорске зграде претворене у уметничке атељее у којима су стварале генерације југословенских и српских уметника.

– Реконструкција комплекса почела је јула ове година, обновом Централне куле, а рад на њој тече упоредо с обнављањем сећања на логор „Сајмиште“ – наставља директорка. – Планирано је да се радови одвијају до краја идуће године, након чега следе уређење унутрашњег простора, сређивање околине, изградња Меморијалног зида, као и рад на припреми изложбе.

Обнављање успомене на страдале, чиме се враћа достојанство жртвама, према тврдњама саговорнице, свесрдно подржавају и Влада и Министарство културе и Управа града Београда.

– Вредност слободе најбоље знају они који је нису имали, а ми који је данас имамо, не смемо дозволити да је изгубимо у погубној лакоћи заборава и незнања – закључује др Кринка Видаковић Петров.

АУТОРСКИ ТИМ
НАМЕРА је да догодине изложба буде представљена и у другим институтцијама и градовима Србије, а да се у оквиру међународне сарадње Меморијалног центра „Старо сајмиште“ организује гостовање у иностранству. Аутор поставке је др Милан Кољанин, а коаутор Асја Драча Мунтеан (сарадници Меморијалног центра „Старо сајмиште“), док су дизајнери Изабела Мартинов Томовић и Богдан Шпањевић са тимом „Некст гејм“. На отварању ће говортити Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије, др Кринка Видаковић Петров, директорка Меморијалног центра и Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе.

СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ЗАБОРАВА
ВЕЛИКИ део предмета који би могли бити артефакти будућег музеја током времена је уништен, али није све изгубљено, објашњава директорка Меморијалног центра. До маја 1944. логор је био у рукама Немаца, који су га препустили властима НДХ, од маја до јула исте године. Они су настојали да се уништи сваки траг терора и ликвидација. У савезничком бомбардовању за Ускрс 1944, многе зграде су срушене.

– Седам деценија заборава логора допринело је уништењу готово свих трагова логорске историје овог места. Преживели логораши су се 1974. изборили за једну скромну и готово невидљиву таблу, посвећену логору, али већ је било касно да се прикупе било какви логорски артефакти.