Foto: iskra

Књижевници Владимир Кецмановић и Игор Маројевић, који су међу 18 писаца потписника писма о бојкоту награде недељника НИН за роман године, објашњавају да је највећи проблем са овим признањем некомпетентност жирија. Маројевић је ФоНету изјавио да би жири требало да чине петоро књижевних критичара који прате савремени српски роман, што са овим жиријем није случај, јер у њему влада произвољност. Он је упитао зашто људи који се не баве савременим српским романом, одлучују о савременом српском роману.

„Шта један песник који жирира Бранка Миљковића зна о савременом српском роману, шта о томе зна уредник једног доброг часописа, али који се бави углавном страним писцима, шта зна један филозоф који каже да је ова књига одлична? За то је потребно поткрепљење, а он не зна основе писања о књигама“, рекао је Маројевић и то оценио као аматеризам.

Кецмановић је у ФоНетовом серијалу Без рукавица истакао да у жирију морају да буду људи који се дуже време баве критиком и имају угледа у томе, а да иза суда књижевног критичара мора да стоји одређена школа „То је као да кажете он има таленат за лекара, па може да вас лечи. Говорим о Теофилу Панчићу, кажу он се дуго бави критиком. Знате колико надрилекара има у Београду, дајте их ставите у неку комисију да одлучују о нечему“, рекао је Кецмановић.

Он сматра да у жирију за награду недељника НИН не би требало да буде ни филозоф, ако ће то бити озбиљна награда. „Имате човека са никаквом школом за књижевност, другог човека са никаквом школом за књижевност, који се бави филозофијом. Не испуњавају основне услове. Не знам шта је Маријан Чакаревић завршио, али његов критичарски рад је танак“, оценио је Кецмановић.

Ни Кецмановићу, ни Маројевићу, није се допала изјава уредника културне рубрике у НИН-у, који је рекао да он одлучује о жирију, па га Кецмановић назива „клинцем“, док га Маројевић назива „чиновником“. Маројевић је још негодовао због његове изјаве у којој се пита да ли неко очекује да НИН-ова награда „нормира“ културу и узвраћа да се од НИН-ове награде управо то и очекује.

Као још један од проблема, двојица потписника издвојила су то што се, према њиховом мишљењу, награда додељује само за одређену тематику, ону која се односи на југословенство и антифашизам. Маројевић је оценио да је избор књига, као и састав жирија, био „идеолошки монолитан“. „Све се тиче екс ју простора и уопште југословенске идеје и ревитализовања те приче“, прецизирао је Маројевић.

У средини која има 200 романа годишње, различитих тема, различитих поетика, тако свести на идеологизоване књиге, према његовом уверењу, значи да политички разлози имају превагу у односу на књижевне.

Кецмановић додаје да је приметна потпуна идеолошка острашћеност у жирију, која искључује било какву књижевну расправу. „Они кажу да их занима југословенство и антифашизам. Ко се тиме не бави, он није подобан да се разматра. Онда нека кажу да је то награда за роман који се бави југословенством и антифашизмом. Пошто то неће да кажу, онда ми нећемо да им дајемо легитимитет“, поручио је Кецмановић.

Он је нагласио да је „завршио са НИН-овом наградом“, док је Маројевић истакао да је и раније желео да се повуче, али да је видео да индивидуални чин не помаже, већ да само колективни гест може нешто да направи. Маројевић је објаснио и да раније књиге није повлачио јер је био уредник у Лагуни, и да је био лојалан као уредник, како је сада лојалан као аутор.

Он је подсетио да је овогодишњи добитник Саша Илић једном раније повукао своју књигу из конкуренције за НИН-ову награду, да то није образложио, да је био противник НИН-ове награде и тражио од неких добитника да је врате, па је сада ред да „видимо њега“.

Маројевић је, ипак, оценио да је књига Пас и контрабас Саше Илића једна од бољих међу добитницима у овом веку. Кецмановић је оценио да је занимљиво да представници жирија спочитавају прошлогодишњем добитнику НИН-ове награде Владимиру Табашевићу што се придружио бојкоту, али им не смета што је овогодишњи добитник давно прогласио бојкот и никада га није повукао. „Они су му под бојкотом дали награду и под бојкотом ће да је прими“, предочио је Кецмановић.

Упитан о ставовима да су међу потписницима бојкота награде они је нису добили и да је зато и бојкотују, Кецмановић је одговорио да међу 18 потписника, њих 14 ове године није конкурисало за НИН-ову награду. Он тврди да „жири инсистира на томе да би на тај начин објаснили мотивацију, јер им не одговара да је објасне на други начин“. „Интересантно је да се одговор базира на тој причи, јер немају одговор на питање о својој некомпетентности и идеолошкој затуцаности“, рекао је Кецмановић и додао да им смета и што је потписник и Табашевић, који је добио награду.

Маројевић, који је био у ширем избору за овогодишњу НИН-ову награду, као „пијачарски аргумент“ тумачи наводе да они који губе имају право да се љуте. Како је поручио, њему награда не треба, јер је он своју публику давно стекао и да није рањеник који не може другачије да стекне публику.

Приликом доделе НИН-ове награде 20. јануара, председник жирија Теофил Панчић рекао је да су овакве и сличне критике већ део традиције, али и да се жири руководио искључиво квалитетом пријављених романа. „Награда иде само једном и љуте се многи који нису тај један или та једна те године. За то имају разна покрића“, оценио је Панчић.

Према његовом објашњењу, „некад су она идеолошка, некад су питање компетентности или некомпетентности жирија или чак корумпираност жирија“. „Дакле, увек постоји разлог којим ће човек који није добио неку награду прогласити себи и свету око себе ‘зашто је није добио кад сви знају да је требало да је добије’“, рекао је Панчић. Он је истакао да је жири остао у границама елементарног интелектуалног поштења и да су реакције које је изазвао и које ће тек изазивати – последица те чињенице.

Насловна фотографија: Медија центар Београд

Извор ФоНет/Данас, 23. јануар 2020.