УКЦГ: Трибина „Ријеч“ – У славу Милутина Бојића, ватреног песника страдалачког народа
Фото: in4s.net
Трибина „Ријеч“ УКЦГ обележава 125 годишњицу рођења и стогодишњицу смрти српског песника Милутина Бојића.
Милутин Бојић, песник националног полета и драмски писац, је рођен 19. маја 1892. године у Београду, где је завршио и Филозофски факултет. Учесник је Балканских ратова 1912. и 1913.године, а само две године касније, 1915. из Србије, „земље где се песмом плаче, где се плачем пева, где се смрћу живи“ (како је писао) кренуо је и млади Бојић заједно са српском војском путем страдања, путем славе и путем части и стигао на Крф.
Измучен тешком болешћу и ужасом због умирања српских војника, чије је лешеве француска укопна лађа превозила са острва Вида према јужном дели крфског канала, преминуо је 8.новембра 1917.године у Солуну.
Најзначајнији песник између два рата, уз звуке трубе, био је сахрањен поред мртвих српских ратника на Зејтинлику, а пет година касније, његови посмртни остаци пренети су на београдско Ново гробље. Покрај његове слике на мермерној плочи уклесани су стихови:
Мирноће ми дајте, да сву снагу стечем,
Да из срца даднем
Сав бол и понос и, кад их изречем
Ко лист свео паднем.
Лиричар у чијем се кратком животу сабрала вековна судбина српског народа, за живота је објавио следећа дела: Ланци (1910., драма), Песме (1914.), Госпођа Олга (1913/14., драма) Краљева јесен (драма у стиховима, 1913.), Каин (1915., поема у стиховима), Песме бола и поноса (1917.); постхумно су објављене: Урошева женидба (поетска драма), Сонети и Сабрана дела (1978.).
О неумрлом Милутину Бојићу, страдалном песнику страдалног народа, говориће Милица Краљ, уредница Трибине, а потом ће чланови УКЦГ својим родољубивим стиховима одати почаст вечито младом песнику.
Вече посвећено Милутину Бојићу, песнику „Плаве гробнице“, којом је насликао епопеју српске војске у Првом светском рату и исписао највеће метафизичко опело у светском песништву, одржаће се у четвртак 18. маја у 19 часова у Духовном центру „Симеон Мироточиви“ на Немањиној обали, Предград 31.
Тагови: Милутин Бојић, УКЦГ
