У ВИШЕГРАДУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК МЕХМЕД ПАШИ СОКОЛОВИЋУ: Добро дошао Бајо! Давно отишао да би овде заувек остао!

У Вишеграду је, данас поподне, на шеталишту између Андрићграда и чувене ћуприје, откривен споменик Мехмед паши Соколовићу, отоманском војсковођи и великом везиру, неимару и задужбинару који је пореклом из српске православне породице из села Соколовићи крај Рудог. Откривању споменика присустовали су председник РС Милорад Додик, прослављени српски режисер и творац Андрићграда Емир Кустурица, бројни културни посленици из Србије и РС, грађани Вишеграда, а споменик су открили привредник Слободан Павловић који је даровао споменик Вишеграду и начелник ове општине Младен Ђуревић.

– Пола миленијума је требало да прође да Бајо, потоњи Мехмед паша Соколовић дође у свој завичај, да види своју камену задужбину и на њој за сва времена заустави своје бронзане очи. Пет стотина Видовдана је прескочио, док се вратио тамо одакле је кренуо да докаже да се од завичаја и свог народа нико никад није заувек раздвојио – рекао је данас у Вишеграду, беседећи крај новооткривеног споменика књижевник Матија Бећковић.

– Споменик који је себи о свом трошку подигао није повезао само две обале једне реке и два света, него је пребачен преко свих провалија и предрасуда прошлих и будућих времена. И овог Видовдана, бронзани везир гледа унапред и не осврће се уназад и као да се више нада оном што ће бити, него што памти оно што је било. Стигао је из далеке будућности да се придружи онима чије време тек долази. Гледајући духовним очима видео је све што ће се догодити и ко ће се родити, достојан да настави оно што је започео угледајући се на великог градитеља универзума. Али, као да је паша видео оно што није видео ни писац „На Дрини ћуприје“, да ће недалеко од моста нићи Андрићград, Емира Кустурице, најзначајнији подухват неимарске културе после Мехмед пашине задужбине на Дрини. Зато је кад стигне обучен у бронзу знао да неће доћи у касабу, већ у културну престоницу Републике Српске и да ће га чекати и бронзани Његош и бронзани Никола Тесла и бронзани Иво Андрић и да ће имати кад и о чему да разговарају. Што дуже гледа своје камено ремек дело, бронзани Мехмед паша, као да више није ни сам сигуран да ли је то прва слика, којој је било суђено да се оствари, блеснула у његовој машти пре пола миленијума , 1516. кад је у сепету одведен у свет или је то прочитао у роману који је добио Нобелову награду – рекао је Бећковић.

– Је ли својим ушима чуо мајчин глас – Бајо сине, не заборави мајке или га је на те речи подсетио онај који их је овековечио. Једино је сигуран да је његову задужбину зидао Раде неимар који је морао живети стотинама година да би сазидао све што је лепо и трајно у босанским земљама и да је тај исти неимар жив и најзаслужнији за споменик који данас откривамо и да су живи они који ноћу руше све што се дању зида. У овом часу се чини да би Мехмед паша Соколовић, чију биографију казују сви језици и све историје и боље се зна у свету него овде код нас, који је водио победничке битке на три континента и уздигао се у нама непознате висине моћи и власти, све то данас дао за „на дрини ћуприју“. Зато се на овој видовданској прослави окуписмо сви да се радују и живи и невидљиви. Сишао је с коца и дошао Радисав на чији гроб вековима са неба пада јака бела светлост, ту је и онај шехид сахрањен без гроба и биљега да се не би знало да је ту. Чују се и данас речи Николе Тесле написане давно, а актуелније данас више него икад – „Срце ме боли за тешки удес Србије што се неправедно на крст разапиње, један од најдаровитијих народа после древних Хелена“.

Као да је у међувремену све преведено из језика пролазности на језик уметности и вечности. Волети је услов сваког стваралаштва, а без љубави нема великих дела нити смислених подухвата. Сведоци смо великих културних остварења у најопскурнијем времену за културу. Због заслуга за СПЦ знаменити историк Константин Јиричек је Мехмед пашу назвао српским родољубом. Та смела реч је можда најмање што се може рећи за онога који се страним дипломатама представљао као унук деспота Србије, оног који је Порту приволео да обнови Пећку патријаршију, а за патријарха свих Срба довео свог брата Макарија. Мехмед и Макарије су неодвојиви од манастира Милешеве, а Милешева од Хиландара а обоје од Светог Саве, његовог пута и живота. Како су утврдили позванији, Пећка патријаршија је простором надмашивала Цариградску, а заузимала простор већи од Душановог царства. И патријарси који су наследили Макарија били су Соколовићи, Антоније, Герисим и Саватије постриженици тврдошког манастира и Херцеговачке митроплије. За његов повратак и данашњи долазак заслужан је мостоградитељ Слободан Павловић, презимењак велможа Павловића који су у време босанског краљевства подигли стари град са кулама и казаматима. Добро дошао, Бајо, потоњи Мехмед пашо Соколовићу који си давно отишао да би овде заувек остао. Срећан Видовдан – рекао је Бећковић.

Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово „наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица“.

Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.

Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.

Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.

Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Фото: С. Гарић

Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово „наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица“.

Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.

Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.

Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.

Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Тагови: Вишеград, Емир Кустурица, Матија Бећковић, Мехмед-паша Соколовић, Милорад Додик, Младен Ђуревић, Слободан Павловић