„У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач“: На данашњи дан рођен Милош Црњански

На данашњи дан 26. октобра 1893. године, рођен је српски писац, пјесник, есејист, дипломата и фудбалер Црвене Звезде, Милош Црњански у Чонграду – некада Аустроугарској а данашњој Мађарској. Важио је и важи за највећег писца српске књижевности XX вијека.

1913-те уписује студије медицине у Бечу које никада није завршио, ту га „дочекује рат“ и Црњанског мобилизују у војску у Галицију да се бори против Руса.
У рату бива рањен, те већи дио ратног времена проводи у болници, али након опоравка одлази и на италијански фронт.
1919- те у Београду уписује књижевност и постаје уредник листа „Дан“.
Пред почетак Другог светског рата, евакуисан је из Рима гдје је радио у дипломатској служби и одлази у Лондон.

Као противник Тита и комунистичког система након рата остаје у Лондону гдје живи у емиграцији.

Године 1965-те се враћа у Београд гдје живи до своје смрти 1977. године.
Након Првог светског рата, Милош Црњански у својој поезији „носи“ своје мртве другове, сматра да је дошло ново време:

„О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.“
„Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.“

Црњански је иза себе оставио велико дјело, од поезије, прозе, драма, поетских романа преко амбасадорских списа до записа о „српском национализму“ и трагедији српства.

„Није тешко замислити да би српство било срећно и далеко напредније под другим условима. У очима света, и што је горе у очима својим, српство је пало, по мишљењу од оног тренутка када је наивно се нашло пред проблемом франковлука. Оно се троши као стена, као кап по кап, с године у године франковлук ће да га излока. Српство је дало све, улазећи у нас, светла чела, одрицањем свог имена, државног бића, застава и што је више победе своје, поноса и морала. Шта је она франковачка банда дала? На данашњим изборима, ове истине, требало би да су основе размишљања политичког у сваком појединцу наше крви. Признати нам мора ту трагичност српства честит човек иако није из нашег света“.

Његова најпознатија дјела су: Дневник о Чарнојевићу, Сеобе, Друга књига сеоба, Роман о Лондону, Ембахаде, а од поезије Лирика Итаке и Ламент над Београдом.

Давне 1956. године, на Куден плажи Милош Црњански ствара антологијску песму „Ламент над Београдом“. Песма представља „јадиковку над прошлошћу“ због ратова који су убили душу човека. Она је својеврсни жал за далеким, срећним местом.

У Теби нема бесмисла, ни смрти.
Ти сјајиш као ископан стари мач.
У Теби све васкрсне, и заигра, па се врти,
и понавља, као дан и детињи плач.
А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје,
Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје.