У СМРТ СА ЦРНЕ ЛИСТЕ: Одлазак најчитанијег српског писца за младе и старе

Један од најчитанијих српских писаца Бранко Ћопић, аутор романа, приповједака и поезије за дјецу и старије, члан Српске академије наука и уметности, убио се 26. марта 1984. године скочивши са моста у Београду.

Бранко је био надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, а писао је свјежим, сочним и сликовитим језиком.

Рођен је у Хашанима 1915. године, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату учествовао је од 1941.

Почео је да пише као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата објавио је збирке приповједака „Под Грмечом“, „Борци и бјегунци“ и „Планинци“.

Написао је већи број књига за дјецу: „Бојна лира пионира“, „Пут у ведрину“, приче „У свијету лептирова и медвједа“, „Босоного дјетињство“, збирке пјесама „Огњено рађање домовине“, „Ратниково прољеће“. За посљедњу збирку приповједака „Башта сљезове боје“ добио је Његошеву награду.

Бранко Ћопић био је писац изузетне мисаоности и стила, обузет мелахнолијом и суморним слутњама.

Међу другим Ћопићевим дјелима извајају се романи: „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“, „Осма офанзива“, збирке приповједака „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“.

Због својих мисаоних, али отворено изражених страхова да би се братоубилачка несрећа могла поновити, Бранко је постао политички обиљежен и стављен на црну листу тадашње политичке власти у Југославији.

Бранко Ћопић спада међу начитаније и најбоље српске писце 20. вијека.