У РУСКОМ ДОМУ У БЕОГРАДУ ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ: Матијина поезија – вечно благо које је поклонио српском народу

У Београду је одржано вече посвећено академику и пјеснику Матији Бећковићу, насловљено по једној од његових пјесама „Ниси ти више мали“, гдје су о великану говорили његови пријатељи.

О Бећковићу су у препуној сали Руског дома говорили Емир Кустурица, Петар Божовић, Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Милан Ружић, Милош Ковић, Мило Ломпар, а сам Бећковић је рецитовао своју поезију.

С обзиром на то да су сви говорници Матијини пријатељи, сваки од њих је говорио о Матији на свој начин, те испричао и понеку анегдоту и шалу.

Митрополит Јоаникије је рекао да су пјесници и монаси слични, јер монаси служе Христу, логосу, а служити Христу је поезија, док пјесници служе ријечи, а пјесничка ријеч води вјечној ријечи Божијој, тако да није случајно што се и данас срећу и разговарају пјесници и монаси.

– Матија има дар здравог изванредног хумора и успјешно је спојио дубоку оштру мисао и хумор. Зато ће његова поезија остати вјечно благо које је поклонио свом српском народу – рекао је Јоаникије.

Владика је рекао да је Бећковић писао двије службе – о Светом Сави и о Његошу, те додао да би из ових његових „служби“, да их нема у цркви, могле да се напишу нове о Светом Сави.

Он је навео да је Бећковић у овом времену срео два најзначајнија монаха – митрополита Амфилохија и владику Атанасију, али и њиховог духовног оца Јустина, који је био задивљен Матијином пјесмом „Богојављење“ и охрабрио га као тада још младог пјесника да пише што слободније и смјелије, јер је у њему видио огроман таленат.

Прослављени режисер Емир Кустурица говорио је о Бећковићу у стилу стенд-ап комедије, наводећи рекао да је Матија један од ријетких славних људи, који своје презиме никад не призива у трећем лицу.

– Када Матија говори, шта год да каже, он још једном подсјећа да ми нисмо од јуче. Када је био старији почео је припреме за период младића. Матија се облачи стратешки, без трунке тактике. Матија се плаши да сретне Бога, а какав ће утисак утисак оставити на Свевишњег, ако пјесник на себи нема костим, који га води на највиши степен Дантеовог раја – каже Кустурица.

Он је додао да је све јасно и да се поезије и завјере рађају без свједока, уз стални недостатак доказа.

Према његовим ријечима, када Матија говори метеоролошки завод региструје кретање ваздушне масе из сфере вишег у зону нижег притиска, вјетрови растјерују облаки…

Кустурица каже да су у Матијиној поезији вјечне теме, да живимо од вјечне душе и да нам је важно јуче.

– Нисмо једно због тога што нисмо од јуче мучени по логорима и на крају оптужени да ми друге мучимо – истакао је Кустурица, који сматра да ће спаса бити у игри са вјечним темама на главној линији Матије Бећковића.

Кустурица је рекао да је Матија први у свијету константовао да се море слаже са бојом његовог новог џемпера и тиме дао предност џемперу, а није увриједио море.

– Када Матија сретне Бога имаће шта да кажу један другом. Да има правде, на свијету би био само један Твитер да људима уљепша живот и да лакше савладавају животне препреке – рекао је Кустурица и предлажио да се власнику Твитера Илону Маску пошаље апел да удовољи овој жељи.

Историчар Милош Ковић је истакао да из једне Матијине пјесме један историчар може научити више него из неких историјских књига, а тако је сазнао да је Црна Гора добила назив по монасима, од црних риза.

– Довољан је један стих да покрене осећање историје које је дубље него томови учених књига. Осјећање трајања, као удаљено звоно које непрестано звони. Историја је прича о моралу и завјету, о ријечи која је дата и на нама је да је држимо, а Срби су један од завјетних народа – навео је Ковић.

Он је испричао анегдоту када је након покретања иницијативе за одбрану Косова и Метохије, у договору са митрополитом Амфилохијем и Матијом, услиједио медијски напад на митроплита, на шта су се и он и Бећковић само смијали, али да је за њега тај смијех био охрабрење и дао осјећај смисла.

Вече је почело Бећковићевом рецитацијом његове пјесме „Кад дођеш у било који град“, за коју је Ломпар, анализирајући је, рекао да у њој нема „ни присанак хумора“, али има охрабрујућу тугу, јер јој је мотив ишчезнуће заувијек нестале мртве драге.

Глумац Петар Божовић је рециотовао дијелове своје монодраме „Рече ми један чоек“, коју је адаптирао из Бећковићеве три поеме.

Ову манифестацију је водио књижевник Милан Ружић, који је на духовит начин представио сваког говорника, а за Матију рекао да је један од најбољих господара ријечи.

За крај је Бећковић, уз ријечи да му треба мало да се сконцентрише па да умре, јер би тако било најбоље, поново рецитовао своје пјесме.