У ПУБЛИЦИ ВИШЕ ОД ПОЛА ГРАДА: Народно позориште у Сомбору најбољи српски театар изван Београда

Према оценама зналаца, сомборско Народно позориште (које је недавно прославило 135 година постојања), најбоља је домаћа театарска кућа изван Београда већ деценијама, а креативним узлетима неретко превазилази и остварења престоничких ансамбала.

– Данас је то кућа са 45 запослених, од којих је 11 сталних чланова ансамбла. Учествујемо на свим важним фестивалима и пратимо трендове, уз сарадњу са најзначајнијим домаћим редитељима – наглашава Михајло Несторовић, управник.

У минулој години учествовали су на више од 20 фестивала широм Европе и то са шест различитих представа, и побрали аплаузе и награде.

Он још додаје да су глумци посвећени послу, те да на пробе сви долазе спремни и да нема много изостајања. Све то даје и добар резултат, па зато познати редитељи воле да дођу и да раде овде, објашњава управник, иначе и сам академски глумац.

Несторовић тврди да је Сомбор и у најтеже време протекле деценије задржао грађански дух.

– Годишње одиграмо око 130 представа, а остало на гостовањима. На репертоару позоришта тренутно је двадесетак представа. Овде се увек знало ко у којој ложи седи, где је чије место. Ако у граду са нешто више од 50.000 становника имамо годишњу посету од скоро 26.000 гледалаца, то је прави феномен. Светски просек је до пет одсто, наше представе, практично, гледа пола града – поносан је Несторовић.

У претходној сезони имали су пет премијера, а исто толико планирају ове године. Ту су, наравно, и гостовања других позоришта на сомборској сцени. Ове године одржана је једна премијера, „Кад би Сомбор био Холивуд“, пројекат Кокана Младеновића, инспирисан драмом Радослава Златана Дорића. До полугодишта биће приређене још две премијере, а до краја године – још две.

Иначе, театар има две сцене – велику и малу сцену са 300 места и Студио 99, са деведесет и девет места.

УЗАЈАМНО ПОСИПАЊЕ ЦВЕЋЕМ

– ПОЗОРИШНИ маратон је несвакидашња манифестација у Сомбору, када глумци, желећи да се одуже верној публици на крају сезоне, у јуну играју без престанка три дана и две ноћи. То траје већ две деценије, а сваки маратон се завршава „цветним ударом“, међусобним посипањем цвећем публике и глумаца – истиче Несторовић.