У овакву Европу каква је данас Србија не треба да жури: Грандиозни опус Милорада Екмечића

05.10.2022. - 10:06

Милорад Екмечић никада није губио из вида једну мисао – златну нит истине за којом је трагао, изјавио је академик Василије Крестић на представљану сабраних дела Милорада Екмечића за која је написао предговор.

У Дому Војске Србије представљена су данас Сабрана дела историчара Милорада Екмечића у 15 књига, која на 11.000 страна, садрже стваралаштво једног од највећих историчара које је Србија имала, неуморног научника посвећеног судбини свог, српског народа.

Да је био политичар завршио би у Хагу

„Посебна одлика Екмечића као историчара је у томе што је био подједнако добар познавалац и националне и опште историје и што је појаве и збивања из наше националне прошлости повезивао са дешавањима из опште историје. Изузетно образован, он је располагао пространим знањима из раних научних области, посебно оних из друштвених наука као што су социологија, економија, психологија, филологија, филозофија и филозофија историје и друге. Широка ученост и изузетно добра обавештеност красила је студије историчара Екмечића који је био одличан аналитичар и још бољи синтетичар“.

Изузетну пажњу Екмечић је посветио оснивању националних држава на Балкану, а из домена опште историје, изучавању основа ауторитатних режима у Европи, истако је Крестић и додао да се тумачење улоге религије и цркве у историји српског и других народа на Балкану налази у средишту његових научних интересовања уз борбу великих сила за превласт на Балкану.

Екмечић је, према Крестићу, из прошлости сагледавао садашњост, а из садашњости наслућивао будућност, тако да је својевремено изјавио да у овакву Европу каква је данас Србија не треба да жури и наговестио да долази ера прљавих мањих и већих ратова на свим подручјима око Русије.

Екмечић је показао да је био и сјајан политички аналитичар, рекао је Крестић и подсетио да је једно кратко време био и политички ангажован. Да је наставио да се бави политиком, данас би био вероватно један од хашких оптуженика, закључио је Крестић.

„Будућност гледамо кроз таму“

Академик Славеко Терзић, један од иницијатора објављивања Екмечићевих сабраних дела и бивши амбасадор Србије у Москви рекао је да промоција Екмечићевих дела, великана српске науке, једног од највећих историчара које је Србија имала, има изузетан културни и научни догађај.

Терзић је подсетио на Екмечићеве речи да је свака историја дијалог прошлости и садашњости, јер ниједно дешавање није без корена у прошлости и додао да се он делом сврстао у сам пантеон српске историјске науке не само као писац већ и мислилац.

Подсетио је на Екмечићеве речи да се југословенска држава 1992. године распала по шавовима које је од 1948. стварао југословенски комунизам подржаван од стране америчке владе.

„Екмечић је често истицао да је после слома комунизма у Југославији 1990. године поново оживела идеологија о наводној супериорности западне над источном цивилизацијом у чему је наводно битна разлика између Хрвата и Срба. Појавом модерних расистичких теорија, каже он, ова идеологија конзервативног католичког филозофа Жозефа де Метра о инфериорној византијској цивилизацији добила је нови подстрек. И на крају, друго издање своје Историје Срба Екмечић је завршио са наглашеним песимизмом. Будућност гледамо кроз таму. Историја грађанског рата 1992-95. одвијала се у оквиру америчког аксиома да српски народ мора остати у исфрагментираном издању, без вишег степена јединства.“

Терзић је истакао да је дело Екмечића не само неисцрпна ризница историјских знања, него и наук за будућност. Код Срба је историја била сталан и мукотрпан напор да се очува идентитет, цитирао је Терзић Екмечића.

Стаљинградска битка – највећа у историји човечанства

Главни и одговорни уредник Вечерњих новости Милорад Вучелић истакао је да је више пута разговарао са Екмечићем за кога га веже и пријатељство, али и да је један вишечасовни интервју са Екмечићем заувек нестао у бомбардовању.

Вучелић је говорио о Екмечићевим ставовима о Русији и русофобији цитирајући да је Стаљинградска битка у Другом светском рату, највећа битка у историји човечанства.

„На питање са самог краја 2014. да ли је могуће да се ми Срби поново нађемо у средишту неке светске кризе, Екмечић одговара: Страх ме је да изустим да то није само могуће, него је неизбежност коју ми сами не стварамо него нам се намеће. Срби су на несрећном стратешком путу који се не може заменити за неко мирније место. Грађански рат у Украјини, каже Екмечић 2014, један је од фактора више силе која одлучује о нашој судбини. То не значи да украјинска криза мора да ескалира у светски рат“, закључио је Вучелић.

На промоцији сабраних дела Милорада Екмечића говорио је и председник Србије Александар Вучић, а присуствовали су министри Маја Гојковић, Ивица Дачић, Александар Вулин, академици Матија Бећковић, Светислав Божић, Јован Делић…

sputnikportal.rs, Владимир Судар

Јања Гаћеша: Писмо са Косова или приштински мрак

Рат и мир и „орешник“, или: Где је нестао Рио Тинто?

Ни корак назад: Шта је управо Русија поручила Западу