ТАДИЈА ЧАЛУКОВИЋ (16) ОБЈАВИО ПРВИ РОМАН: Нове технологије девастирају наше душе

Тадија Чалуковић има 16 година а већ је објавио први роман „Мутант у возу“ (Нова поетика) за који је рецензију написао Матија Бећковић, а о којем је на недавној промоцији у Дому омладине говорио књижевник и новинар Миљенко Јерговић.

„Мутант у возу“ је прича смештена у 22. век и прати судбину усвојеног дечака који до самог краја не зна свој идентитет. Јерговић ју је назвао жанровским мутантом.

– То је нека шашава дистопија, пародија дистопијског жанра, што би се, по аутору, могло назвати „тадијизам“ или „тадијистички жанр“… Но, он је тај свој жанр испоштовао до краја и без замора и претрпавања страница, без губитка енергије и идеје, без падова – рекао је Јерговић.

Како је истакао, то нису „килаве, инвалидне и хроме реченице, нећу рећи почетника него људи или писаца који напросто не читају“, истакао је.

– Тадија пише с неком лакоћом коју ће људи безразложно приписати његовој младости, а заправо је потпуно супротно. Лакоћа није нешто што припада клинцима. Лакоћа је лукавство одраслих. Клинци су тешки ко олово и претенциозни као Достојевски. Тадија једноставно није такав – оценио је Јерговић.

Младом писцу је пожелео да сачува ту лакоћу одраслог човека и још једну силно драгоцену ствар.

– Тадија није никакав вундеркинд и није стармали. Оно што он пише није текст некога старијег. Он не глуми ни тридесетогодишњака ни педесетогодишњака. То је веллика ствар и квалитет не само ове књиге него њега као аутора сваке врсте – сматра Миљенко Јерговић.

Осим што пише књиге и чита их обилато, прави документарне филмове, Чалуковић је ђак другог разреда Средње школе „Артимедиа“, уређује свој портал саломе.рс и свира кларинет. Питали смо га колико је тешко доћи до издавача у тим годинама.

– Одбијање је саставни део некога ко почиње али оно што је најважније јесте да ме нису одбили људи до чијег става ми је стало. Први који је прочитао роман је био Матија Бећковић. Када ми је послао своју рецензију… то је неописив осећај… добио сам ветар у леђа и прву потврду да оно што сам написао вреди – рекао је Тадија.

Док је писао роман, није имао јасну визију шта ће се тачно догодити.

– Послушао сам савет Уроша Петровића да увек покушаш да изненадиш себе јер је то најсигурнији начин да ћеш написати и нешто непредвидиво за друге. Друга мисао којом сам се водио је Андрићева, коју ми је рекао Владимир Пиштало: „Поставите себи увек циљеве високо“. Оно што ме је испровоцирало да напишем футуристички роман је то што, колико год да нам нове технологије помажу на свакодневном нивоу, оне девастирају наше душе. Желео сам да покажем да је у мом роману технологија више лош господар, а мање добар слуга – напоменуо је млади писац.

Неизбежно је питање односа старијих према млађим генерацијама.

– То да су млади страшни, грозни и да су нове генерације пустошећи ужас, није нешто оригинално, такво мишљење је владало још у Сократово време. Као људима нам је антрополошки задато да се грозимо од младих генерација, а било би паметно еманциповати се од таквог начина мишљења и покушати умерено разумети такозване младе генерације, но и не претеривати у томе – поручио је Миљенко Јерговић.

Није паметно људе доживљавати као припаднике ове или оне генерације, наставио је.

– Мени је јасно да је Тадија знатно млађи од мене, али не бих га посматрао кроз генерацијску призму. Ја са осталим педесетогодишњацима немам неке везе. Ивица Дачић и ја смо исто годиште, а чини ми се да имам више тога заједничког са Тадијом Чалуковићем него са њим. Оно што је за Тадију карактеристично јесте то да у већини изневерава начела и интересе своје генерације. Његови интереси и начини на којима се њима бави су врло конзервативни и припадају неком другом свету… Било би паметно да одустанемо од тога да светове делимо по генерацијама и да се згражавамо над том грозном омладином, јер тиме напросто упадамо у нешто чиме су се бавили и сви наши преци, а глупо је исту ствар хиљаду година наново продавати – закључио је Јерговић.

Тагови: Тадија Чалуковић