СВЈЕТСКИ УСПЈЕХ СЛИКАРА ДРАГАНА ШЕКАРИЋА: „Магични реализам“ најбољи на „Art Expo“ у Њујорку

Лијепа вијест стиже нам ових дана из Америке. Драган Шекарић Шекс, по оцјенама критичара један од најпознатијих српских сликара на просторима Сјеверне Америке, поријеклом из Горажда, са породичном кућом у Вишеграду, на највећој свјетској изложби ликовне умјетности, „Art Expo New York“, која је одржана у Њујорку од 22. до 26. априла, добио је најзначајније признање у конкуренцији око 400 сликара са разних страна свијета.

Његов серијал слика „Магични Реализам“ проглашен је најбољим радовима за 2015. годину, за шта му је додјељен сертификат „Award Winner“.

Шекс учествује већ пет година на овој свјетској смотри сликара у Њујорку, која се одржава по 25-ти пут заредом, а поред његове главне награде за оригиналан стил у умјетности и за емотивну и идејну умјетничку јачину, специјални жири је додјелио још само двије награде – за најбољег сликара почетника и за најљепши дисплеј.

Изражавајући задовољство овим изузетним признањем Шекс каже да његове прве реакције нису показивале превелико изненађење, обзиром на дугогодишње стварање, и што је још важније, позитивне реакције публике и колега умјетника.

Сјећање на наставницу Нелу Живковић

– Али ипак, у тренутку уручивања сертификата закратко сам се „вратио“ у дјетињство, у моје родно Горажде. Јавила ми се слика учионице Оновне школе „Никола Тесла“ у Горажду, крајем шездесетих година, и моје драге наставнице ликовног васпитања Неле Живковић, мојих родитеља, мене у тој учионици са вршњацима седмог разреда. Састанак је био у вези наставка школовања, на коме је наставница инсистирала да као талентовани ученик наставим школовање у средњој ликовној школи у Сарајеву, причаа Шекс са сјетом.

Додаје како се, тада, у тренутку уручивања признања, присјетио и реакције својих родитеља.

– Управо у то вријеме људи су први пут ходали по мјесецу. Мислим да је у њиховим главама шетња по мјесецу била обичнија ствар него да им млађи син са 14 или 15 година оде у велики град да учи ликовну умјетност. У тренутку додјеле признања у највећем центру свјетске умјетности, сјећајући се мале учионице изнад Дрине у Горажду, све је изгледало као сан, каже Шекс.

Истиче да ово признање доживљава као стимуланс у прелазу на нови ниво комуникација у свијету умјетности.

Мјешавина три сликарска стила

Ликовни критичари за њега кажу да као сликар има двије стваралачке стране, једну за меланхоличан, емотиван сфумато стил (који води поријекло од италијанских ријечи: ¨задимљен или магловит¨), а другу за агресивније апстракције. Његов сликарски таленат, емоције и интелигенција, производе и фигуративну умјетност у којој се истичу лица и фигуре које на једноставан начин показују суштину љупког бића и уводе посматрача у комплексне, енигматичне приче. Драган Шекарић Шекс упоредо ради и излаже слике сва три стила заједно, па понекад зачуђује својом разноврсношћу и богаством порука и идеја.

– Једна од карактеристика мојих слика је да оне нису агресивне, већ њежношћу привлаче и увлаче посматрача у њихову дубину. Оне носе мир и хармонију, без обзира на њихову неизвјесност и меланхоличност. Једном рјечју моје апстрактне слике носе хармонију која се рађа из хаоса, а радим их по ритму, и оне обично носе имена познатих музичких дјела, појашњава Шекс.

Пред њим су, како каже, бројни планови и обавезе, поготово након овог великог признања.

– Ипак, крајем маја затварам у глави терминале ујметника и долазим на Дрину, у Вишеград, Горажде и Ново Горажде, да се дружим са драгим пријатељима и да два љетна мјесеца живим животом далеко од публике, од сусрета са новим, од изазова и сумњи, истиче Шекс, додајући да након тока, пун лијепих емоција, дана и ноћи уз Дрину, на једној страни душе почиње у септембру са новим дјелима, растерећен предходног циклуса умјетничког стваралаштва.

Љетни одмор поред Дрине

У шали додаје како су му пријатељи поодавно резервисали столицу у једној од башти Андрићграда, гдје, како каже, обавезно среће највећи број познаника и пријатеља из старог завичаја.

Шекс појашњава да је тешко замислити каква је динамика у модерном свијету гдје се, очигледно, поред старих центара умјетности појављују нови, као што је блиски исток, Дубаји, Ријад, источна обала Кине са Хонг Конгом, гдје већ има понуде за изложбе.

На питање кад ће љубитељима ликовне умјетности у БиХ, Републици Српској и Србији представити свој широки стваралачки опус Шекс каже да му је велика жеља да се његова дјела појаве на просторима са којих је у далеки свијет понио најљепшу енергију, коју је, како каже, само артикулисао и материјализовао.

– Управо моја породична кућа, коју реновирам на обали Дрине у Вишеграду, у улици између чувеног моста Мехмед-паше Соколовића и Андрићграда, би требала да у приземљу има простор у коме бих, када сакупим довољан број квалитених дјела, излагао. Одатле би било једноставније правити изложбе у Вишеграду, Горажду, Новом Горажду, Фочи, Ужицу и у ширем региону, објашњава Шекс, додајући да су његове слике рађене на платнима великих димензија, тако да би се формирањем атељеа и галерије у Вишеграду ријешио проблема са транспортом.

Драган Шекарић Шекс рођен је 1957. године у Горажду, дипломирани је архитекта и сликар, а од 1995. године живи и ствара у Канади, гдје је својим преданим радом и специфичним стилом постао један од најистакнутијих српских сликара на простору Сјеверне Америке.

До сада је више пута самостално излагао у Торонту и у Монтреалу у Канада, затим у неколико градова Америке, на Куби, у Италији и у земљама Бивше Југолсавије. Учесник је Експоа у Торонту „Artist Project“, затим пет пута у Њујорку на „New York Art Expo“, у Лас Вегасу на „Art Showcase“ итд. Носилац је више награда, међу којима је Прво мјесто у категорији „уље на платну“ 2003. и 2004. године у Торонту, а три пута је био побједник на конкурсу за винске етикете „„Hillebrand“ винарије у Nijagaraonthe Lake-у.

Тагови: Горажде, Драган Шекарић Шекс, Изложба, Њујорк, Сликар