
Гледао сам документарац о Балабановљевим делима „Брат“ и „Брат 2“. Филм је режирао Григориј Сељанов, син продуцента Сергеја Сељанова.
Иако сам већ знао већину чињеница о овој легендарној филмској дуологији, неке ствари сам чуо први пут.
На пример, стан Ирине Салтикове на Котелничком насипу – то је прави стан Ирине Салтикове.
Сама Салтикова је у почетку категорично одбила да дозволи снимање у свом стану (уништили би подове). Међутим, шарм Балабанова и његове филмске екипе је обавио посао (како бисте могли да одбијете тако фине људе?).
А сећате ли се чувене сцене са црнцима у бару? Па, тај бар са црнцима је такође реалан. И да, налази се у црначком насељу.
Тајна снимања је врло једноставна. Црнцима је дато бесплатно пиво и дозвољено им је да се међусобно зову „грудве снега“. И били су срећни.
Узгред, један од црнаца са којима се Данила Багров тукао у ствари је био потпуно равнодушни пролазник. Видео је да у том крају снимају руски филм и пришао.
Испоставило се да је црнац љубитељ Достојевског и руске културе. Балабанов му је одмах понудио улогу – да звизне Данила у ребра (да, тражио је прави ударац, због реализма).
А глумица која је играла црну љубавницу главног јунака у Чикагу била је веома изненађена што је Сергеј Бодров сам изводио све каскадерске акробације. Руски Том Круз (тако је рекла)!
Па у чему је тајна огромне популарности филма „Брат“? Вероватно у томе што је Балабанов успео да ухвати све реалне снове руског човека.
Побити све непријатеље Русије (и просто сву ту олош), појеб… Ирину Салтикову. Да, јер здравом руском мушкарцу заиста не треба некаква будала „са богатим унутрашњим светом“, већ топ-женска (извините, будале).
А Рускињама је потребан њихов руски Том Круз, неко ко и добро изгледа, и говори кохерентно, и увек је спреман да се обрачуна са свим лошим момцима.
Притом, Бодров можда и јесте гангстер, али он има, како је рекла удовица редитеља, „интелигентно лице“. Није пропалица и хулиган.
Дакле, Балабанов је испунио колективни сан нације. И то на потпуно реалистичан начин. Каскадерске акције су стварне, црнци су стварни, Салтикова је стварна, па чак је и њен стан стваран. Зато је у такав сан тако лако поверовати.
Овај сан остаје отприлике исти и данас. Зато популарност ових филмова није избледела током времена.
А ако некоме не одговара овај сан и ова нација, онда га ту нико силом не задржава.
(Телеграм канал С. Павлова; превео Ж. Никчевић)