СВЕДОЧАНСТВО О УБИЈАЊУ ЈЕДНОГ НАРОДА: Изложба фотографија из архива спомен подручја „Доња Градина“

У Козарској Дубици синоћ је отворена изложба под називом „Циглана“, која приказује 40 документарних фотографија из архива Спомен-подручја „Доња Градина“.

Директор Спомен-подручја Милорад Буква изјавио је да је изложба дио низа активности те јавне установе у оквиру обиљежавања 70 година од пробоја јасеновачких логораша, али и да је отворена поводом обиљежавања Дана европске баштине, чија је овогодишња тема „Индустријско насљеђе“.

„Овом изложбом показујемо да индустријско насљеђе не мора и није увијек саставни дио и израз напретка друштва, већ да може бити употријебљено и у крајње ретроградне сврхе, јер је циглана као индустријски комплекс у саставу логора Јасеновац била индустрија смрти за огроман број људи“, изјавио је Буква.

Он је навео да је изложба дио заједничког програма Савјета Европе и Европске комисије, а да су аутори кустоси у Спомен-подручју „Доња Градина“ Тања Тулековић и Дејан Мотл.

„Концентрациони логор Јасеновац је био индустрија смрти, а не радни логор, као што су га усташе представљале и због тога смо одлучили да што боље о томе упознамо јавност, посебно зато што су млади данас изложени погрешним информацијама са интернета“, изјавила је Тања Тулековић.

Она је навела да је концентрациони логор Јасеновац био систем састављен од пет логора, те објаснила да изложба представља главни дио логора, а то је био Логор три – Циглана, која је прије почетка рата била у саставу индустријског комплекса за производњу цигле у власништву српске породице Бачић из Јасеновца.

„Она је обухватала простор од 125 хектара на обали Саве и била је идеално мјесто гдје би се могао држати велики број људи под изговором да тамо нешто раде, јер је усташка парола била ред, рад и стега“, објаснила је Тулековићева.

Она је додала да је логор Јасеновац заиста имао подјелу на радне групе, али је нагласила да се мора знати у каквим условима су радили логораши – гладни, жедни и под присилом, и шта је била њихова коначна судбина.

„На овој изложби је углавном кориштен усташки пропагандни материјал и из самих фотографија се не може видјети сва страхота тог логора и зато је изложба употпуњена краћим перформансом у извођењу чланица Драмског студија Артист, који садржи изјаве логораша“, објаснила је Тулековићева.

Кустос Спомен подручја „Доња Градина“ Дејан Мотл изјавио је да изложба садржи фотографије усташке пропаганде, који су у више наврата у логор доводили и филмске екипе, желећи да демантују слику о концентрационом логору која се већ пробила у јавност, а то је била слика о логору Јасеновац као логору смрти.

„Тим филмским екипама представљали су идиличну слику логора, након што би претходно убили логораше који су били физички исцрпљени радом и глађу, а на њихово мјесто би доводили новопридошле логораше желећи да представе Јасеновац као радни логор или мјесто за које су у гласилима НДХ писали да `није ни мучилиште, ни љечилиште`“, рекао је Мотл.

Он је нагласио да су то, нажалост, једине фотографије које посједује Спомен подручје „Доња Градина“ из периода функционисања логора Јасеновац.

Мотл је прецизирао да други сет фотографија приказује рушевине логора настале 1945. године када је у логор ушла Земаљска комисија за истраживање злочина окупатора и њихових помагача, која је 18. маја дошла на подручје већ уништеног логора и снимила рушевине.

Трећи сет фотографија забиљежио је бивши логораш доктор Никола Николић 1945. и 1947. године и из тог низа занимљиве су фотографије у којима нестају трагови постојања логора Циглана и виде се само рушевине тог објекта.

„Већ до 1947. простор логора је рашчишћен тако да су уништени готово сви трагови јасеновачког логора три“, објаснио је Мотл.

Аутори изложбе, која ће до понедјељка бити отворена у Народној библиотеци у Козарској Дубици, очекује да ће изложба обићи више градова у Републици Српској и шире.

Тагови: Доња Градина, Изложба, Козарска Дубица, Фотографије, Циглана