Баш на Дан Републике 29. новембра и Душко Радовић је прослављао свој рођендан и то најчешће у друштву писаца заједно са најбољим пријатељем – Матијом Бећковићем.

Матија и Душко рођени су истог дана. На питање како су изгледале прославе њихових рођендана и које поклоне сте даривали један другоме Матија Бећковић каже да Душко Радовић слави 100 година, а да се он сећа када је напунио 50.

„И сећам се како је кукао и плакао јер у његовој свести је 50 година највише што човек може да живи. Ето тако смо разменили књиге рецимо. Када су објављене у књигама те његове реченице, онда ми је поклонио једну са посветом: Ово мало мрва што ће остати после мене. А те мрве су дукати наше књижевности“, прича Бећковић.

Оставио је Душко Радовић неизбрисивог трага у књижевности, на радију, телевизији, позоришту.

„Ја, ипак, мислим да је највећи траг оставио у књижевности за децу, мислим да је то нешто највеће што је урадио. Можда није по обиму велико, али мислим да је то најважније или најбоље што је урадио“, сматра Милош Радовић, редитељ, син Душана Радовића.

Може се рећи да је Душан Радовић утицао на савремену, модерну књижевност за децу, да је иницирао и данас се сматра оцем савремене књижевности за децу, напомиње проф. др Зорана Опачић, професорка књижевности за децу и младе на Учитељском факултету.

За децу неуморно наставља да ствара и почетком 60-их када постаје уредник дечјег програма у ТВ Београд.

„Умео је да мисли помоћу тих нових изума, а имао је ту једну старинску главу, а последњи модел мозга“, додаје Бећковић.

Опачићева подсећа да када је прешао на телевизију Душко Радовић је такође чинио чуда. Са Вером Белогрлић је покренуо ТВ формат На слово на слово, које и даље, сматра, представља неку врсту врхунца телевизијског стваралаштва за децу.

По одласку са телевизије неколико година био је без посла, али је непрестано писао јер је за њега то био начин живота.

„Али он је стварно радио свашта, радио је рекламе, радио је јеловнике за ЈАТ-ове авионе, текстове за поп-песме, волео је све то да ради“, подсећа Милош Радовић.

Ипак, од свега што је урадио, данас је најпрепознатљивија емисија Радија Студио Б. Свако јутро у 7 и 15 оглашавао се и у својој култној рубрици Београде добро јутро будио је суграђане и забављао их својим записима, афоризмима, сатиричним досеткама и коментарима.

Милош Радовић каже да се у њиховој кући та емисија слушала када су увели репризу у пет поподне – тада су слушали, јер су ујутру дуго спавали.

„Ја нисам веровао кад ми је он рекао да ће он на Студију Б у 7 сати ујутру нешто да говори, да ће то неко слушати. Па сам му рекао да ли си ти нормалан, баш ће неко у 7 да устаје да би слушао твоје реченице“, сећа се Бећковић.

Ипак, и данас Душкове реченице цитирају и научници, таксисти, навијачи. Како је изгледало радити са Душком Радовићем, присећају се Маријан и Зоран, тон-мајстори чији је прво запослење био радио Студио Б.

„Ја сам почео да радим крајем 1974. године, и Душко је био тај добри дух који свако јутро долази у 5 сати, пре сунца отприлике. Он је увек гледао да нам донесе неке погачице нешто успут што би купио на Булевару“, каже Маријан Живановић.

„Са Душком Радовићем радити је била велика привилегија јер је он човек који је био за поштовање. Душко Радовић је имао неки дурбин, и он је ујутру посматрао улице, како се крећу људи, Саву, чамце, бродове, улазио је у станове са тим дурбином, видео је људе како разговарају, да ли се свађају, да ли се воле и то му је стварало неку инспирацију, тај дурбин је познат и он је остао у Студију Б“, прича Зоран Михајловић Муза, тон-мајстор сниматељ.

На последњем спрату палате Београд односно популарне Београђанке, некада се налазила редакција Душка Радовића. Међутим, пре две године Београђанка је продата па се од тада ни радио Студио Б више не налази на овој адреси. Нисмо успели да добијемо дозволу и снимимо некадашњу редакцију, али оно што смо успели да сазнамо је да је од Душкове канцеларије једино остао поглед на Београд.

И после четири деценије откако Душко није са нама, његове емсије се слушају, књиге читају. У чему је данас његова тајна?

„Ту је пре свега заслуга његове поезије, његовог погледа на свет, његовог разумевања живота који никада неће проћи, он је у том смислу универзалан писац. Он је један од најдуховитијих писаца које смо имали и та његова духовитост, његов хумор је специфичан, посебан, оригиналан“, истиче Драган Лакићевић, књижевник, главни уредник СКЗ.

Душко Радовић је оригинална и непоновљива личност наше културе. Зато и после сто година од његовог рођења важи оно што је написао Бранко Ћопић да је сваки Душан вредан, а да је Радовић само један.