СВА БРУКА ЗБОГ ПЛЕСА ОД САМО ДВА МИНУТА: Не стишава се бура због Северининог перформанса на Цетињу

КОНТРОВЕРЗНА хрватска поп певачица Северина Вучковић ушетала се пре две ноћи у Његошеву Биљарду и кратким плесом у белој хаљини на лапидаријуму окупљеним Цетињанима представила „дивотницу младу“ из чувене песме „Ноћ скупља вијека“. Дочекали су је Цетињани на ногама уз аплаузе и овације, као најрођенију Црногорку у чијој сенци се нашао на зидовима тог здања портрет владике Рада.

Стихове са прозора Биљарде рецитовао је црногорски глумац Слободан Маруновић, да би се све завршило у помрчини за мање од два минута, након чега се Севе дискретно повукла са сцене Биљарде, где је некада ловћенски тајновидац писао своја ремек-дела „Лучу“ и „Горски вијенац“, мучио муке са Црногорцима и освајачима.

Перформанс од кога се заљуљао Ловћен организовала је поводом 210 година до Његошевог

рођења локална власт у престоници уз ауторство сликара Димитрија Поповића. Пред овим догађајем занемела је већинска Црна Гора. Професор на Богословском факултету у Фочи, свештеник Дарко Ђого поставља питање:
– Када пођете на Чево или Његуше, да се помолите за душе наших истинских дивотница,

како ћете не само пред Милоша, већ и њима на очи ако њихов лик данас доноси нека дивотница скројена по мерама које су те свете жене одбацивале. Размишљам, такође, о мојим прецима Херцеговцима, који су старе Црногорце и Црногорке гледали Његошевим очима – како се и њима, и самим прецима данашњих житеља Цетиња и околине, који нас гледају из Небеске Србије, чини то што је архетип женске лепоте приказан онако како је на Цетињу приказан? Да ли је то све што су имали да кажу о својим прабакама и мајкама њихови потомци?

Песник Андрија Радуловић каже за „Новости“ да свакако Биљарда није место за

изведбу ове представе „која би требало да изрони негде у Перасту, као блистателна вила, што би у најбољем случају изазвало пажњу препланулих туриста“.

– Можете мислити како на све ово гледа сам владика Раде с Језерског врха и Свети Петар Цетињски, који су поезијом дисали и стварали Црну Гору и зидали њен дух који је пројавио у историјским литијама. Овако нит је вила с мора дошла, нит је у Биљарди сокола нашла – каже Радуловић, подсетивши да је „Ноћ скупља вијека“ у основи метафизичка песма
ловћенског пророка и Прометеја Петра Другог Петровића Његоша „која има 64 дуга стиха, као 64 шаховска поља“. – А свако поље, као и сваки стих отвара дубине где се губи дах, тако да само ретки могу да доживе и спознају најтананије титраје ове антологијске песме,
за коју Иво Андрић није знао.

Спона ка космополитизму?

ДИМИТРИЈЕ Поповић није заборавио Рада Томова. Уз Ловћен, Његош је његова вечна инспирација, Његови и радови посвећени владици могу нам бити спона ка универзалности и космополитизму, што овако духовно сиромашном друштву свакако фали. Овде смо најближи црногорском владици и песнику. Метафизички можемо осетити његово присуство. Иако верујем да његова душа лута васионом, можда је вечерас остао дома да би се, као и ми из престонице Цетиње, захвалио нашем Димитрију за овакав поклон граду и Цетињанима – казао је секретар Секретаријата за културу престонице Цетиње, Жељко Вушуровић.

Слависта и лингвиста Радмило Маројевић, који је објавио критичко, акценатско и основно издање Његошеве чувене романсе „Ноћ скупља вијека“, каже за наш лист да је Његош ову песму саставио, како сведочи његов ађутант Милорад Медаковић, 1845. у Перасту, а читао му је тек кад су се вратили на Цетиње.

– Његош није дао Медаковићу да је објави него је то касније са његовог преписа његов сестрић Стеван Перовић Цуца написао за Коваљевског и тај препис се чува у Петрограду. Занимљиво је да се песма чувала дуго година у рукопису, а непозната особа је хтела да је објави и преведе из првог у треће лице, али такво издање се није појавило. Касније је пронађен оригинал који је ћерка краља Николе Првог Петровића, Ксенија, поклонила Историјском институту на Цетињу. То је песма над песмама српске књижевности. Што се тиче перформанса не бих коментарисао, јер сви имају право да ту песму воле и да је на свој начин, онако како сматрају да треба, интерпретирају, сматра Маројевић.