Стресите с себе ропство и срам: Ђура Јакшић – Падајте, браћо!

Падајте, браћо!
Падајте, браћо, плин’те у крви!
Остав’те села нек гори плам!
Бацајте сами у огањ децу!
Стресите с себе ропство и срам!

Гините, браћо, јунаци, људи!
За пропаст вашу свет ће да зна…
Небо ће плакат дуго и горко,
јер неће бити Србина…

Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Или ви несте Немањин сој?
Та да смо Срби, та да смо људи –
та да смо браћа – ох, боже мој!…

Та зар би тако с Авале плаве
гледали ледно у огњен час?
Та зар би тако, ох, браћо драга,
та зар би тако презрели вас?…

Презрите братства покор и клетву,
што небо даде, погаз’те ви!
Та није л’ грешно, није ли грозно:
крв деце ваше гледамо ми!…

А где је помоћ ил’ суза братска?
Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?…
У вељој беди, смрти и крви,
данас вас, саме, оставља бог!…

Ал’ опет, грешан, грешно сам прево
рањено срце народа мог!
Та Србин кипи, кипи и чека –
ал’ не да ђаво… ил’ не да бог!