СТО ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКЕ СЛИКАРКЕ: Надеждин портрет као Мона Лиза

„Уметници морају бити учитељи не само свог но свију народа, не само свог но свију столећа, племенитост њихова мора бити безгранична онако као што је природа безгранична у богатству и узвишености.” Колико су истините и предсказујуће ове речи Надежде Петровић, велике сликарке и хероине, потврђује и чин отварања њене изложбе сто година након њене смрти јуче у галерији Дома Војске Србије у сарадњи са Народним музејом и Медија центром „Одбрана”.

Она је и данас учитељ новог столећа, жив пример за то да је права уметност савремена као што је савремена љубав према сопственој земљи – рекао је, између осталог, Ненад Нерић, државни секретар у Министарству одбране, прогласивши јуче званично отвореном изложбу „Надежда Петровић, 100 година од права на вечан помен”. Поводом обележавања века од смрти велике српске сликарке на овој поставци, ауторке Љубице Миљковић, до 24. децембра посетиоци ће моћи да виде 73 слике, што је четвртина њеног опуса и упућује нас у сва стваралачка раздобља уметнице од 1898. до 1913. године.

У име домаћина присутнима се обратио пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра, нагласивши да „изложба посвећена Надежди Петровић није случајна, да је у априлу када се навршио век од њене смрти на здању Дома Војске истакнут барељеф са њеним ликом, рад вајара Острошког”. Пуковник Карапанџин је истакао да се већ на плакату види симболика ове изложбе са две фотографије које приказују Надежду сликарку на једној и у болничкој униформи на другој фотографији. Надежда је осим што се бавила врхунском уметношћу носила помоћ народима под турском окупацијом и предводила протесте против анексије БиХ. Била је добровољна болничарка у Балканским ратовима (1912–1913) и Првом светском рату. И положила је двоструку жртву, као уметница и као патриота. Публици се надахнуто обратио и председник „Ладе” Александар Ђурић.

Касније, када су се посетиоци већ увелико тискали испред Надеждиних слика, Љубица Миљковић је о овој врхунској поставци за „Политику” рекла:

– Пред вама се сада налазе дела која вас упућују у развојне токове Надеждине уметности и у вредности српске и европске уметности. Надеждино дело је свевремено и актуелно. Ми нисмо достојни тога шта нам је сликарка оставила и зато би многи требало да се преиспитају. У овом случају образ је осветлало Министарство одбране и захваљујем им. Надежда Петровић је персонификација једног доба не само у уметности већ и у животу, била је хуманиста, реаговала на неправду у свету и чак била у Паризу један од оснивача Лиге за права потлаченог народа. Пошто је Народни музеј затворен и постао је „ђекна” упознала сам пуковника Карапанџина и питала сам га да ли бисмо могли да приредимо изложбу са Народним музејом и тако је настала наша прва сарадња. Најзначајнија слика на овој изложби је Надеждин „Аутопортрет” и по вредности је идентичан Леонардовој Мона Лизи у Лувру. За нас је тај „Аутопортрет” исто што и Мона Лиза, рекла је Љубица Миљковић.

Тагови: Надежда Петровић, Слике