Штитити српски језик и борити се против присвајања српске писане баштине

Срето Танасић Фото: СРНА

Лингвиста Срето Танасић поручио је да Срби морају на све начине да штите свој језик како у матици, тако и у региону, борећи се против својатања српске писане баштине, што се данас масовно чини како би се осигурала утемељеност новопроглашених језика.

Танасић је истакао да је српски језик један од најважнијих идентитетских знакова српског народа, да је потискиван више од једног вијека и да му је потребно вратити достојанство. „Српски језик је, заједно са Српском православном црквом /СПЦ/, у основи нашег националног и културног идентитета“, рекао је Танасић Срни. Он је навео да се у српском језику чува све што су Срби доживјели кроз историју и да је све то записано српском ћирилицом. „На српском језику, оном црквенословенском и народном књижевном, створили смо дјела која спадају међу најскупље бисере у свјетској ризници културе“, рекао је Танасић. Он је додао да се стога Срби могу поносити Мирослављевим јеванђељем, Хиландарском повељом, Кулиновом повељом, Душановим закоником. „Можемо се поносити што данас пишемо словима којим је Јефимија писала похвалу кнезу Лазару, или којим је његов син – српски деспот Стефан Лазаревић исписао стихове `Слова љубве`“, рекао је Танасић. Упозорио је да они који су се намјерили да униште српски идентитет не презају од тога да покушају да увјере Србе како је ћирилица превазиђена и како није у складу са новим временом, а она спада међу најсавршенија писма. „Ето, она није савршена, а много компликованија писма јесу! Исти ти нас одрођавају од нашег рођеног језика. На разне начине нам говоре како је све што је наше – просто, како не треба да чувамо, учимо и његујемо свој српски језик, како то раде други народи“, рекао је Танасић. Он је навео да Срби често посежу за страним ријечима и изразима и то више из одсуства свијести о значају српског језика као националног, а мање због потребе. „Чинимо то више из лијености да потражимо у своме језику погодну ријеч или израз, а мање због његовог сиромаштва. Српски језик није сиромашан, могу бити сиромашни духом само неки његови носиоци, који радије гледају и читају све што је страно, сатима гледају по мрежама заглупљујуће садржаје него што читају домаћа књижевна дјела врхунског квалитета“, нагласио је Танасић. Поручио је да значај српског језика треба сагледати у свјетлу чињенице да је он уз Српску православну цркву данас, као и некада, једини обједињавајући чинилац Срба, будући да су државним границама издијељени по различитим државама и да у некима није повољан државни третман српског језика. Танасић је оцијенио да је за враћање достојанства српског језика веома важно да му се посвети одговарајућа пажња у образовном систему, односно да нема понижавајући статус као данас, са знатно мањим бројем часова него што их имају национални језици у другим земљама. То, како је нагласио, подразумијева и враћање уџбеника државном издавачу, повећану одговорност за њихов садржај и израду школских програма у складу са таквим опредјељењем. Танасић сматра да је посебно потребно одлучно стати на пут утицају џендер идеологије на српски језик и забранити насиље над њим. „Џендер идеологија на просторима српског језика данас покушава да се прошири на цијелу популацију, озакоњујући кршење основних људских права, разарајући српски језик и на њему створену културу, наш српски културни образац и хришћански начин живота“, рекао је Танасић. Иако је Уставни суд у Србији зауставио закон који је увео џендер идеологију, каже Танасић, њена примјена није заустављена, ни у образовању, гдје је најопаснија, док је многе информативне куће, умјесто да буду чувари српског језика, примјењују као нешто „ин“. „Питам се зашто ми Срби подржавамо све што иде у корист нашега самопоништавања? Није ова идеологија случајно протјерана отуда гдје јој је колијевка – из Америке, јер је тамо починила непојмљива зла“, рекао је Танасић.