Главни симбол нове књиге прослављеног српског режисера Емира Кустурице „Шта ми ово треба“ је нобеловац Иво Андрић и његова мисао да је човјек дужан свом завичају, рекао је професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар на Београдском сајму књига, гдје је промовисано ово дјело које представља дневнички запис дуг 25 година и важно свједочанство једног времена.
„Када се говори о Кустурици, нема сумње да је његов завичај Сарајево и Босна, али ја ово не говорим на начин на који је својевремено шампионка наше грађанске толеранције Весна Пешић њега протеривала из српске нације и враћала тамо. Говорим о нечему што би било везано за збирно место његове емоције“, рекао је Ломпар.
Према његовим ријечима, Кустурица је у том смислу везан за тај завичај и то се појављује у његовим исказима.
Српски академик Матија Бећковић нагласио је да је, читајући Кустуричине записе, видио пламичке о којима је својевремено писао српски нобеловац Иво Андрић, који најављују „шта се иза брда ваља“.
„Није се либио да спомиње имена, али их је већ сада уочавао као претходнике неке страхоте коју није именовао, али коју ми сви сваки дан осећамо“, рекао је Бећковић у обраћању публици у препуној Хали „Плато Бранко Миљковић“.
Он је истакао да, када човјек чита ову књигу, ту све има дупло дно и неку важнију позадину која је опомињући и ономе ко је чита може да наговијести нешто што се надвија над свијетом и сваки дан добија неко убрзање.
Новинар Љиљана Смајловић рекла је да су Куструричин живот одредиле љубави – према супрузи Маји, дјеци, родитељима, а да су њихову заједничку судбину одредили интереси великих сила, а поготово суперсила на просторима бивше државе.
„Кустин и мој живот је одредила судбина наше државе. Ми нисмо на истој страни ни када је реч о Титу, ни о партизанима, ни о четницима, али не могу да вам не кажем колико ми је било лакше да преживим распад државе и грађански рат зато што се Емир није нашао на страни већине“, рекла је Смајловићева.
Она је нагласила да Кустурица није прихватио ни да је Европа одвратно мјесто, ни да су наши митови лажљиви, ни да су Срби заслужили оно што им се десило.
„Није окренуо мржњу против себе, против нас, није дозволио да ми о себи судимо на основу насловних страна наших најгорих напријатеља. Зато сам ја лично имала срећу што је ова сломљена земља имала Кустурицу“, поручила је Смајловићева.
Директор Издавачке куће „Вукотић Медија“ Манојло Вукотић захвалио је Кустурици што је изабрао његову издавачку кућу, јер је могао да бира било кога другог у Србији и свијету за свог издавача.
Вукотић је уручио Кустурици говор који је Кустурица држао у Мостару 1992. године, а који је он сачувао до данас, рекавши да га је већ преписао и да он код себе има ту ексклузиву.
Кустурица је захвалио свима који су говорили на промоцији што је од њих чуо добре и паметне ријечи.
„Морамо да се изборимо за своју културу и да нам се из сјећања не брише оно што нам је најдраже“, истакао је Кустурица.
Он је рекао да се бави мишљу да на филмски пут изведе причу о племену из Казахстана које је усвојило једну невиђену технологију како од својих заробљеника да направи добре робове, а то су успијевали тако што су заробљеницима на обријане главе стављали животињску кожу и пуштали их на сунце све док не би изгубили сјећање.
„Ко би преживио, остајао би потпуно без сјећања и постајао идеалан роб. Мене та прича враћа у ово наше вријеме и све води ка томе да једна мала култура не смије да ишчезне. Не смијемо дозволити да нам те невидљиве коже навлаче преко очију и глава и да од нас направе добре робове, а све ово што се данас дешава мени личи управо на то“, рекао је Кустурица.
Тагови: Емир Кустурица, Књига, Сајам књига