СПУТЊИК: Србија тражи да Унеско штити Студеницу у случају рата

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић предао је документацију о манастирском комплексу Студеница код Краљева са приједлогом да буде стављен на листу заштићених културних добара у случају оружаног сукоба, пише „Спутњик“.

Студеница је од 1986. године културно добро од изузетног значаја на Унесковој листи свјетске културне баштине, а најновији предмет узет је у разматрање.

У Министарству културе напомињу да је Студеница, задужбина и гробница родоначелника династије Немањића, први српски споменик културе који је предложен и за заштиту од оружаног сукоба.

Та материја детаљно је регулисана хашком Конвенцијом о заштити културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године, гдје се прецизира да „штета нанесена културним добрима ма коме народу припадала, представља штету културном насљедству цијелог човјечанства“.

Хашка конвенција би, према одредбама, требало да се примјењује у сваком оружаном сукобу, међународном и немеђународном, а заштита се односи како на чување добара културе од посљедица оружаног сукоба у миру, тако и на њихову заштиту од разарања и уништења у оружаном сукобу.

Конвенција предвиђа санкције према којима ће бити прогоњене и подвргнуте казненим или дисциплинским санкцијама особе, ма које народности, које су учиниле или дале наредбу којом су прекршене одредбе Конвенције.

У Републичком заводу за заштиту споменика културе Студеницу означавају као најзначајнији манастирски комплекс средњовијековне Србије који и данас представља велики умјетнички и духовни центар српског народа.

Од 12. вијека, када је основана, та монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала вишевјековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења.

Историчар умјетности Никола Кусовац рекао је да искуства са дивљачким разарањем Блиског Истока уче да се ту мора бити крајње опрезан, те истакао да се од међународне заједнице не може очекивати ништа добро.

Кусовац је истакао да Србија сама треба да добро организује заштиту најзначајнијих споменика, али је напоменуо да тренутно не може „ни прстом да макне“ да је ријеч о најзначајнијим споменицима српске културе на Косову и Метохији.

„Могу нам уништити Пећку патријаршију да ми не можемо ништа да урадимо. Могу кидисати као што су кидисали на Богородицу Љевишку и да је запале, а да ми не можемо `прстом да мрднемо`. Могу да нам униште Високе Дечане, а да ми, који смо носиоци те баштине, не можемо ништа. Дакле, ружно време“, рекао је Кусовац за „Спутњик“.

Из Србије су, осим Студенице, на Унесковој листи свјетске културне, комплекс Стари Рас са манастирима Сопоћани и Ђурђеви Ступови од 1979. године, Петрова црква од 2006, а Манастир Високи Дечани уписан је 2004. године.

Остали средњовијековни манастири на Косову и Метохији који су на листи уписани су 2006. године и сви заједно са Дечанима на листи су „споменика свјетске баштине у опасности“.

Археолошко налазиште Гамзиград-Ромулијана на листи је од 2007, а од прошле године на листи Унеска су и стећци, средњовијековни надгробни споменици са три локалитета у Србији.

Тагови: Дарко Танасковић, Студеница, Унеско