СКРАЈНУТА ЋИРИЛИЦА: Нема оправдања што још нису усвојене измене Закона о службеној употреби језика и писма

Шта ли то спорно и страшно пише у том тексту, што наилази на непробојни зид ћутања власти, на игнорисање државе?
НА сва питања у вези са идентитетом мањинских заједница Србија има брзе и праве одговоре и решава им проблеме експресно, на радост Европе. Једино је већински народ у нашој земљи спречен да иста таква права оствари. Ко ли се томе радује?

Реч је о заштити ћирилице. Држава већ годинама не брине о темељном питању националног језика и писма. Носиоци власти, изгледа, не желе да стану на пут потискивању ћирилице. Мењају се сазиви Владе и Народне скупштине без последица по браву фиоке у којој је од 2017. године, у сигурном мраку, Предлог измене закона о службеној употреби језика и писма. Тај предлог саставило је Министарство културе у сарадњи са Одбором за стандардизацију српског језика САНУ. До данас, од усвајања ни „у“. Сва обећања могу да се обесе мачку о реп.

Шта ли то спорно и страшно пише у том тексту, што наилази на непробојни зид ћутања власти, на игнорисање државе?

Кажу предлагачи: ћирилица мора да има предност у односу на латиницу – помоћно писмо. Затим, да је ћирилица обавезна у комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима…

Није то све. Следи и ово: школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал морају искључиво да користе ћирилицу…

Е, сад већ делује сумњиво! То би значило да се сврставамо на страну сопствене историје, традиције и културе. Али без бриге, мудри су надлежни. Незгодно је време, није препоручљиво да се негује памћење и брине о идентитету. Боље да та прича о ћирилици одлежи још коју годину, да нам случајно не замере на потискивању латинице. Како ћемо онда у европску будућност?