СЈЕЋАЊЕ: Мика Антић, бесмртни пјесник са „плаве звијезде“

На данашњи дан прије 31 годину, преминуо је српски пјесник Мирослав Мика Антић.

Мирослав Мика Антић Рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, гдје је похађао основну школу. Гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Већи дио живота, међутим, провео је у Новом Саду. Прије него што је постао један од најзначајнијих српских пјесника, бавио се разним пословима. Био је морнар, радио у луткарском позоришту, бавио се сликарством, новинарством и филмом.

Једно вријеме је био и уредник листа “Ритам“ и Змајевог “Невена“, “Дневника“ у Београду и “Младог поколења“ у Новом Саду.

Једна од највећих легенди српског пјесништва друге половине 20.вијека, непоновљиви пјесник и боем чија је поезија како вријеме одмиче све популарнија, поживио је само 54 године. За то, кратко вријеме, опробао се у различитоим литерарним, филмским и сликарским жанровима, а онда је 24. јуна 1986. отишао.

„Ако ти јаве: умро сам
а био сам ти драг,
можда ће и у теби
одједном нешто посивети.“

И јесте, а пјесма је тек тада постала бесмртна. Познатије књиге су му: “Испричано за пролеће“, “Плаво небо“, “Шашава књига“, “Издајство лирике“, “Плави чуперак“, “Гарави сокак“, “Прва љубав“. Режирао је филмове: “Доручак са ђаволом“, “Светски песак“, “Широко је лишће“.

Из пера пјесника најпознатијег по “Плавом чуперку“ изашла су бројна велика дјела, попут: “Плаве звезде“, “Шашаве књиге“, “Гаравог сокака“, “Прве љубави“&хеллип; Добитник је између осталог и награде Стеријиног позоришта и “Невенове“ награде. Остаће упамћен по ријечима упућеним дјеци, која су одрастала уз његове антологијске стихове:

„Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи.“

Тагови: Мирослав Мика Антић