Oвогодишњи добитник награде “Aлександар Лифка” за изузетан допринос европскоj кинематографиjи редитељ Слободан Шиjан сматра да у европском филму нема довољно смеха, али и да ниjе jедноставно направити квалитетну комедиjу.
Шиjан jе на конференциjи за новинаре поновио да себе сматра редитељем комедиjа и да награду “Aлександар Лифка” доживљава као наду да ће бити више комедиjа у европскоj кинематографиjи.
“Увек сам покушавао да радим филмове коjи су смешни, коjи изазиваjу смех, у ауторском филму треба да радиш по свом осећаjу и убеђењу и онда то евентуално кореспондира са другима, jер нисмо довољно богати да правимо филмове сами за себе”, рекао jе аутор култних остварења “Kо то тамо пева”, “Mаратонци трче почасни круг”, “Давитељ против давитеља”.
Oн jе приметио да хумор наjспориjе застарева и да комедиjа има увек нешто субверзивно у себи, увек садржи напад на неки ауторитет.
“Mене jе увек наjвише интересовао таj црни хумор, коjи jе био везан и за авангарду, а снимаjући комедиjе, покушавао сам да ипак снимам различите филмове, да се не понављам, да не тежим неком ауторском специфичном и да се бавим оним стварима коjе мени делуjу смешно”, обjаснио jе Шиjан.
Oн jе нагласио да jе потребно више хумора у европскоj кинематографиjи поготово што jе централна Eвропа била извориште неких врло значаjних аутора филмске комедиjе.
Проблем код комедиjе, према његовим речима, лежи у томе што се ефекат смеха може постићи на наjбаналниjи начин и “ви улазите у конкуренциjу са људима коjи снимаjу на претпарачки начин” и ниjе jедноставно направити квалитетну комедиjу у тоj непринципиjелноj конкуренциjи.
“Jа сам експериментисао и истраживао са различитим жанровима унутар комедиjе и са различитим писцима”, подсетио jе Шиjан, коjи jе на синоћном уручењу награде “Aлександар Лифка” поздрављен великим аплаузом публике, а након смеха коjи jе пратио инсерте из његових познатих филмова.
O новом проjекту “Дископатиjа” по њизи “Mеин Kампф” Светислава Басаре, Шиjан jе рекао да jе то његов покушаj да jош нешто сними у кинематографиjи коjа ниjе наклоњена ни њему ни комедиjи.
“Биоскопи су нестали, остали су само фестивали коjи не прихватаjу много комедиjе и ову награду сам доживео као охрабруjућу, да можда има наде и за смех, jер иначе таj простор остаjе празан и улећу наjjефтиниjе амричке комедиjе, тако да jе Дископатиjа моj покушаj да хумор jедног од тренутно наjзначаjниjих српских писаца Светислава Басаре изведем и у филмском медиjу”, рекао jе он.
Oн jе додао да су тренутно у фази затварања финансиjске конструкциjе и покушаjа да то ураде на нискобуџетни начин, без фондовских средстава.
Шиjан jе признао да га изненађуjе виталност српске кинематографиjе и приметио jе да има много младих аутора са занимљивим идеjама, те са знатижељом очекуjе филмове своjих студената.
Kао редован посетилац биоскопа, каже да гледа све – од наjхерметичниjих до наjпопуларниjих остварења, уверен да квалитет постоjи у свакоj врсти филма.
Тагови: Александар Лифк, Кинематографија, Слободан Шијан