Серија „20/22“ – Људскa причa из сенке рата

Руска серија „20/22“, режисера Андреја Симонова, представља пионирски подухват у руској кинематографији као први играни серијал сниман у зони Специјалне војне операције (СВО). Радња је смештена у 2022. годину, у време почетка СВО, а снимана током пролећа 2023.године у Маријупољу. Четири епизоде доносе нам дубоку и емотивну причу о љубави, животним изборима и трагичним последицама рата, приказаним кроз призму двоје младих људи који трагају за истином и смислом живота.

У фокусу приче су Данил и Алиса, чије животе раздваја почетак Специјалне војне операције. Данил (Аристарх Венес), студент из Москве вођен патриотизмом, одлучује да се придружи руској војсци као добровољац, док Алиса (Дарја Кукарских) либералних политичких убеђења иступа против војне операције, под јаким утицајем кијевске фашистичке пропаганде. Раздвајају их различити погледи на догађаје, али љубав и даље остаје њихова покретачка снага. Када изгуби контакт са Данилом, Алиса се ипак одлучује да га пронађе, упркос опасностима у зони борбених дејстава. Серијал се бави сложеним темама као што су: љубав, лојалност и животни избори у тешким временима, уједно суочавајући главне јунаке са суровошћу рата, постављајући питања о истини и манипулацији, као и о жртви коју човек подноси ради својих најближих.

Као што смо већ навели, серија је снимана у Маријупољу, граду који је непосредно пре доласка филмске екипе ослобођен. Одлука о избору локације снимања доноси јединствену аутентичност овом серијалу, од рушевина града до директне интеракције са његовим становницима. Допунске сцене снимане су у Москви, као и у Ростовској и Московској области, али централни визуелни утисак остављају кадрови разореног Маријупоља.

Поред професионалних глумаца, филм укључује и учешће правих учесника СВО, што додатно појачава реалистичну слику. Један од најупечатљивијих примера је улога Рината Јесеналијева, борца из батаљона „Сомали“ (специјална јединица у саставу снага ДНР), који је уједно помогао у писању сценарија.

Глумачка екипа је одлично одабрана. Аристарх Венес одиграо је улогу духовно снажног али емотивног младића, приказујући његов пут од студента понесеног идеалима до зрелог човека који се суочава са страхотама рата. С друге стране, Дарја Кукарских у улози Алисе дочарава храбру и упорну младу жену која је спремна да пређе све границе ради љубави.

Посебно се истичу у споредним улогама прави ратни репортери Семјон Пегов и Павел Чуприн, који играју сами себе, додајући филму документарну димензију.

Ипак, по критици и рецензијама овог остварења наићи ћемо и на неке оправдане негативне оцене. Иако филм носи снажну причу, има и неколико техничких недостатака. Превод украјинских дијалога је монотон и без интонација, што умањује емотивну дубину сцена. Борбене секвенце, иако снимане у изазовним условима, понекад делују хаотично због великог броја људи у кадру и недовољно панорамских снимака. Светлосни ефекти експлозија су такође мало претерани. С друге стране, преовладава реалистичан приказ ратних услова, уз учешће правих учесника СВО, и то остаје један од најјачих адута ове филмске серије, па јој управо то подиже оцену.

Сам назив „20/22“ и даље остаје мистерија, да ли је у питању нека симболика, игра речима или нешто слично, није објашњено ни до данашњих дана. Међутим, оно што је прецизно јасно, то је, да серија носи снажну и врло јасну поруку: љубав, лојалност, патриотизам и жртва су вредности које стоје изнад свега. Завршна порука у серији „Руси не остављају своје“ можда звучи као национални слоган, али у својој суштини она се може тумачити као глас о хуманости, солидарности, храбрости али и о данашњој праведној руској борби.

„20/22“ је више од обичне ратне драме. Иако није без својих недостатака, серија без сумње успева да продре до срца гледалаца, а сигуран сам да ће оставити и неизбрисив траг у историји руске кинематографије. Аутентичност и дубока емотивна снага чине је остварењем које ће се памтити.