Сергеј Полуњин за РТ Балкан: Верујем у једног човека, а то је председник Русије, Владимир Путин

Као и са сваком великом звездом, очекујете да ће мало да касни. Али то није био сличај са Сергејем Полуњиним – ушао је тихо у Народно позориште у Београду, поздравио се са присутима и стрпљиво одговарао на питања.

Интервју смо радили пар сати пред хуманитарни догађај Фондације „Сергеј Полуњин“, на којем се прикупљају средства за школовање талентованих балетских уметника у Србији.

Обучен од главе до пете у црно, изгледао је као да се „стопио“ са тамном сценографијом, али прозирно плаве очи и школски став су причали сами за себе. Нису му сметала звона са суседне зграде, као ни константно звоњење телефона, био је сконцентрисан на одговоре, а опет тако миран и опуштен.

Да ли је тешко стварати у оваквим светским околностима?

„Тешко је бити уметник у данашњим временима. Присетимо се само ковида који је био смрт за уметнике – нисте могли да идете међу људе, направите нешто и то покажете. Мислим да су перформанси уживо најбоља интеракција коју можете имати са публиком и публика са вама, али тада то није било могуће. Oнда се се догодио рат. Стварати под свим овим околностима је тешко, а посебно је тешко ако сте независни. Наравно, постоје институције које подржава Влада, али ја сам свој човек, са својим новцем. У мом случају функционишемо на следећи начин – публика спонзорише моје продукције, тако што купује карте. Тако обезбеђујемо средства за остале пројекте. Али, морам признати да је све то ризично. Такође, неизоставан је и фактор повреда, што се мени догодило.

Много тога се дешава, морате да резервишете наступе унапред, а да не знате каква ће бити ситуација у земљи, свету и са вашим визама. Описао бих све то као да смо стално на некој ивици – или ћемо бити уништени или ћемо успети. У овим временима значи ми породица и баш ми је породица пуно помогла, посебно моја супруга. Подржавали смо једно друго. То ми је јако битно – добра веза са мојом другом половином. Такође, и Влада је помогла и сматрам да је добро то што је председник Владимир Путин урадио, тј. основао фондацију која помаже самосталним уметицима где можете да се пријавити за своју идеју и започнете пројекат“, објашњава Сергеј.

Многи балетани и балерине су са Истока отишли на Запад. И ви сте били на Западу, али сте дошли у Русију. Да ли се осећате слободнијим?

„Осећам се свесно слободним и осећам се заиста срећно. Свиђају ми се избори које имам, али у исто време знао сам да ће бити тешко. Живимо у времену у којем не знамо шта ће да се догоди сутра. Например, не знам да ли ће моја картица сутра радити. Не могу да путујем у одређеним земљама. Али отварају се нови путеви – мислим на Русију, Кину, Индију. Ти путеви за мене су непознаница и није много људи прошло туда. Не знамо шта ће се догодити и то је за мене узбудљиво. А привлачи ме све то, јер је ново и напросто волим такав ток – досадно је кад знаш куда и како треба да идеш и зависиш од других“, каже.

Да ли сте изгубили ангажмане због тетоваже Владимира Путина на грудима?

„Да, у почетку јесам. Када сам урадио тетоважу, шест месеци нисам говорио о њој. Тада сам био у Енглеској и то у прилично озбиљној филмској идустрији окружен озбиљним Пи-Ар људима. А онда сам почео да губим ангажмане, касније сам их вратио, па опет губио. Када сам отишао за Русију, поново су се вратили ангажмани, па опет нестали. Дакле, губио сам их.

Политика је нешто са чим се уметничка индустрија не сукобљава. На пример, ако би требало да будем у кинеском магазину, и иако је ова нација у добрим односима са Русијом, неки магазини једноставно неће да буду део политике и тачка. Ја нисам 100 одсто у политици, мислим, не седим у Думи и гласам. Знате, ја нисам политичар, ја само верујем у једног човека, а то је председник Русије, Владимир Путин. Изабрао сам да га подржим иако ми то није од користи, чак ни унутар Русије“, додаје.

Сарађивали сте са глумицом Џенифер Лоренс и глумцем Ралфом Фајнсом, а инспирација вам је Џејмс Дин. Да ли још увек сањате о глуми и филму?

„Тренутно не. Заправо, уживам да сам уживо сцени. Уколико бих снимао, морао би да буде неки специјалан пројекат или специјални филм. То је јако тежак посао и захтева доста времена. Дакле, радио бих на неком посебном филму, а не сада да снимам филм ради филма. Моја вештина је плес и иако сам снимао филмове, за мене је било важно да то урадим због саме глуме, да видим да ли се ту сналазим или не“.

Фондација „Сергеј Полуњин“, омогућила је младим српским уметницима да се школују и заиграју у иностранству. Где улажете највише?

„Фондација се састоји од два дела, један део су деца и улажемо у њихову будућност. Деца из Србије су била спонзорисана за престижне европске школе. Један студент је дипломирао и опробаће се у Русији. Други део фондације је продукција, у којој се бавимо перформансима и дајемо уметницима слободу да се изразе. За мене је јако важно да се таленат дели и ја не контролишем слободу. Сматрам да је све у слободи која уметнике диже све више и више“, поручује.

Који моменти су обележили вашу каријеру?

„Изнова и изнова се појављују моменти које ћу заувек памтити. На пример, када сам ишао на гимнастику као дете, школовање у Кијеву. Наравно ту је и први перформанс, па Краљевска академија у Лондону, па онда прва велика представа. Не бих могао да заборавим учешће у споту Хозиера „Таке Me to Church“. Такође, рад са мојој супругом Еленом у комаду „Мајстор и Маргарита“, где шоу траје скоро 4 сата, а ми играмо уз панк музику. Заиста ти моменти ми много значе, то је заправо микс јаких емосија. Дакле, стално је нешто, јер „добар си колико и твој последњи рад“. Зато се трудим да се држим овог сваки пут када радим. Тако да, могу рећи да се осећам добро“.

Завидна каријера, упоређују га са Нурејевим

Сергеј Полуњин је рођен 1989. године у Херсону. Од четврте до осме године, тренирао је гимнастику, а онда је провео још четири године на Државном институту за кореографију у Кијеву. После матуре уписао је реномирану балетску школу Ројал Балет Скул, под покровитељством Рудолф Нуреyев Фондације. Постао је солиста чувеног Ројал Балета са само 19 година, а убрзо и њен директор. Брзо је дао отказ рекавши да је „балет у њему утихнуо, а уметник полако умире“. Ипак, наставио је каријеру као самостални уметник и наступао је широм света. Његову игру многи критичари и поклониоци балета упоређују са игром чувеног Рудолфа Нурејева.

Јавно је подржао политику Владимира Путина, а занимљиво је да поред поменуте тетоваже председника Русије, има између осталог, и тетоваже посвећену мачки, цркви као и првој представи у којој је играо.