СЕКСТЕТ БЕРЛИНСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ У БЕОГРАДУ: Српкиња прва виолина

Београдској публици, синоћ на Коларцу, у оквиру циклуса „Великани музичке сцене“, представио се секстет солиста једног од најбољих оркестара на свету, Берлинске филхармоније. Међу ових шест врхунских уметника је и име некадашње ученице Музичке школе за талентовану децу у Ћуприји, Нишлијке Маје Аврамовић, а данас прве виолине овог оркестра.

Са Берлинском филхармонијом, чији је члан већ две деценије, Маја је гостовала широм света, али без двоумљења признаје да су концерти у Србији „увек нешто посебно“.

– За мене то није наступ као сваки други. Дуго нисам свирала у Србији. Двојица мојих колега, један је Јапанац, а други Шпанац, први пут долазе у нашу земљу и били су врло радознали да сазнају шта их очекује. Објаснила сам им да су људи отворени и срдачни, и да ће као велики гурмани уживати у нашој храни – каже српска уметница у разговору за „Новости“.

Њихов боравак у Београду биће кратак, јер секстет Берлинске филхармоније до краја месеца наступа сваке вечери на другом месту. А на питање како је бити члан оркестра који је редовно на листи најбољих на свету и да ли је после 20 година наступа могуће сачувати страст према музици, наша саговорница одговара:
– Није лако, не осећа се човек за сваки концерт као да је први и једини, али када сте на бини, мора тако да изгледа. То је једна од главних тачака и „ментална снага“ овог оркестра – проба може да се свира и овако и онако, али на концерту се даје све од себе.

Чланови оркестра, који је деценијама предводио Херберт фон Карајан, долазе из најразличитијих крајева света. Нашу саговорницу питали смо како се и да ли се то осећа у њиховој музици?

– Берлинска филхармонија има 128 чланова, међу њима је много странаца из различитих школа. Али музика је интернационална, а већина њих је студирала по Европи, чак и у Немачкој, па постоји нека врста заједничког језика. Овај оркестар има дугу и специфичну традицију коју сви покушавамо да задржимо.

Позната виолинисткиња присетила се и својих првих искустава са оркестром.

– Сећам се кад сам дошла, старије колеге које су свирале са Карајаном исправљале су нам неке, чинило се, ситнице, а сада то чинимо ми. То се преноси са једне на другу генерацију. Зато и постоји две године пробног рада за младе чланове – објашњава Аврамовићева.

Иако је реч о великим професионалцима, чланови Берлинске филхармоније свакодневно се усавршавају на различитим пољима.

Једном годишње свирамо опере, и на том пољу увек смо аматери. Осим тога, поједини композитори, попут Штрауса, тешки су за „читање“, увек откријете нешто ново.

СУПРУГ СЛАВНИ ФЛАУТИСТА

Наша саговорница је и приватно „повезана“ са овим оркестром, јер ту свира њен супруг, чувени флаутиста Емануел Паји, са којим долази у Београд. Паји је један од најангажованијих уметника, годишње одржи око 150 концерата широм света.

– Без добре организације ми не бисмо постојали – искрена је Маја Аврамовић. – Свирамо заједно камерну музику, а када могу, идем са њим на његове наступе. Срећом, концерти у Филхармонији се заказују две и по године унапред, а за турнеје чак и три – четири године, па нам то оставља довољно времена да се организујемо.

Тагови: Београд, Великани музичке сцене, Виолина