СЕЋАЊЕ НА „ЗАДАРСКУ ГРУПУ“: Ликовни бунтовници поново заједно

Најновија изложба у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића” отворена синоћ и пре него што је примила љубитеље сликарства проглашена је за историјску. Они који су јој дали такав статус првенствено су се ослонили на значај чувене Задарске групе која је својевремено подигла глас против идеолошког туторства у ликовној уметности. Други моменат за посебност је тај што чланови ове групе за свога живота никада нису излагали заједно.

Уз пуно напора, разумевања али и среће, организатори овог изузетног културног догађаја, после 68 година, окупили су на једном месту платна негдашњих бунтовних бруцоша београдске Академије ликовних уметности: Косаре Бокшан, Љубинке Јовановић Михајловић, Милете Андрејевића, Милорада Бате Михајловића, Миодрага Миће Поповића, Петра Омчикуса и Вере Божичковић Поповић. Пред ваљевску, али и српску ликовну публику под симболичним називом „Могуће је и кад је немогуће” стављено је на увид 16 радова махом средњих формата рађених у уљу и комбинованом техником. Платно „Рушевине Задра”, које потписује Петар Омчикус, иначе једини живи члан групе, настало је 1947. године и аутентични је сведок који пут су млади сликари одабрали за своје стваралачко исказивање, поруке и размишљања.

О овом изузетном делу бригу је преузео Нинко Радосављевић, колекционар који живи у Паризу, али уз ауторов аманет да га једног дана уступи Музеју савремених уметности у Београду. Омчикусова слика „Рушење атељеа”, из 1976. године чија посебност је, поред осталог, у томе што је указала на погубност социјалног реализма у архитектури, култури становања и сличним непримереним „паковањима”. Пажњу посетилаца посебно привлаче два изложена платна Миће Поповића, „Велика мртва природа” из 1988. године и „У част Рембранту IV”, настало од 1983. до 1987. године, у склопу чије композиције је овај великан српског сликарства нашао место и за лист „Политику”. И остали чланови групе представљени су са по два рада, изузимајући Милету Андрејевића, који је заступљен са четири копије, чији оригинали нису могли да буду допремљени из америчких приватних галерија и колекција.

О каквим сликарским величинама се ради говори и податак да је од седам чланова Задарске групе чак њих шест одликовано орденом Легије части државе Француске. Мића Поповић, којем је убрзо после рата Министарство просвете забранило повратак на Академију и наставак студија, постао је академик и сликар на светском гласу.

– Сви ови сликари су оставили дубок траг у српском и југословенском сликарству, док су њихова имена великим словима уписана у историји ликовне уметности. „Задарска група” подстакла је оснивање нових покрета и групација, међу којима је најјачи утицај и печат оставила Медиала. Ми смо уз идеју и огроман труд имали изузетну срећу да направимо ову изложбу, боље рећи, прворазредни догађај из којег се може видети да су сви аутори подједнако уметнички загонетни као некада по повратку из Задра – казао је за наш лист Радован Трнавац, оснивач Интернационалног студија у Ваљеву. Њему је приликом отварања изложбе Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Сrбије, уручио повељу ове националне установе за културу за изузетан допринос ликовном стваралаштву. Поставка је отворена до 9. децембра.

Из протеста у Задар

Седам студената београдске Академије ликовних уметности из класе професора Ивана Табаковића, у пролећном семестру 1947. године, због жеље да самостално креира своје стваралаштво и буде што даље од притисака послератне идеологије која се мешала у све, напустило је студије и отишло у Задар. Тај њихов гест попримио је размере политичког случаја уз низ осуда. Били су избачени са Академије, а затим, по директиви тадашње министарске културе Митре Митровић, враћени на студије, изузев Миће Поповића, који је означен као коловођа овог бунта.

Након тога ови млади уметници, познати као чланови Задарске групе, кренули су према светским ликовним центрима Паризу и Њујорку, у којима су наставили да стварају своју уметност и каријере. Њихов потпис на платну постао је вредност, али и доказ јачине уметникове борбе у којој визија, таленат и слобода креације не смеју никада бити укроћени.

Тагови: Задарска група, Изложба, Радован Трнавац Мића, Сликарство, Слике