СЕЋАЊЕ НА ПРЕДИЋА: Наредне седмице навршава се седам деценија од смрти нашег великог сликара

НАРЕДНЕ суботе, 11. фебруара, навршава се 70 година од смрти Уроша Предића, великог сликара, рођеног 7. децембра 1857. у Орловату, који је свој живот скончао 1953. године у Београду.

Урош Предић, уз Михајла Пупина, један је од најзначајнијих људи у Банату, уметник који је обележио српски реализам, а поносећи се својим пореклом и коренима, по сопственој жељи, сахрањен је у родном Орловату, недалеко од Зрењанина.

Годишњица његове смрти биће обележена од 8. до 11. фебруара, кроз неколико манифестација које организују Град Зрењанин, зрењанински музеј, Позориште „Тоша Јовановић“ и Месна заједница Орловат.

Обележавање 70 година од смрти једног од најзначајнијих српских сликара почиње у среду у 18 часова, у Позоришту „Тоша Јовановић“, монодрамом „Ја ћу теби љуба бити“, Музејског театра Музеја Крајине из Неготина, по тексту Сање Радосављевић и у извођењу глумице Љиљане Јакшић. Она у монодрами оживљава лик Марије Мице Мокрањац, братанице Уроша Предића и супруге славног композитора Стевана Стојановића Мокрањца, а кроз представу се преплићу и друге знамените личности епохе.

– За четвртак, 9. фебруар, у 12 часова, у Барокној сали Градске куће у Зрењанину планирана је промоција обновљеног и редизајнираног издања публикације „Дакле, ви сте тај Урош Предић“ – кажу у зрењанинском музеју.

Напомињу да се очекује долазак представника Министарства културе, Галерије Матице српске, ученика Основне школе „Урош Предић“ из Орловата и Града Зрењанина, а у оквиру промоције биће приказан кратки филм „Млади сликар – велика дела“, дечји цртежи Уроша Предића, настао у оквиру пројекта зрењанинског музеја „Мали кустоси – велике приче“.

На дан сликареве смрти 11. фебруара, на гробљу у родном селу, у 11 часова, биће положени венци на његов гроб и служен помен, а након тога присутни ће посетити Храм Ваведења Пресвете Богородице, у центру села, градитељско дело истакнутог архитекте модерног правца Драгише Брашована и споменик културе од великог значаја. Храм је, већ у позним годинама, осликао лично Урош Предић. Посебно место на иконостасу заузима Света Петка, са ликом уметникове мајке, за који је сам Предић рекао да је један од његових најуспелијих радова. На истом иконостасу овековечио је Урош и оца и деду, у ликовима Светог Николе и Светог Саве.

МОКРАЊАЦ

ЗАНИМЉИВО је да део сценографије монодраме „Ја ћу теби љуба бити“ чини и репродукција портрета Стевана Стојановића Мокрањца, који је насликао управо Урош Предић. Оригинал се чува у Мокрањчевој кући у Неготину.

СЛИКАО ОБИЧНЕ ЉУДЕ

УРОШ Предић је оставио неизбрисив траг у српској ликовној уметности, приказујући на платну живот обичних људи, својих комшија сељака, али и стварајући маестралне портрете познатих личности, српских владара, војсковођа, научника, уметника, индустријалаца.

ИКОНОСТАСИ

ПОСЕБНО поглавље у његовом стваралаштву чини црквено сликарство, а иконостасе је радио у храмовима, па и капелама, широм Војводине. Они су и данас непроцењиво благо и украс епохе славног сликара, који је волео свој Банат.