СЕЋАЊЕ НА ЉУБОМИРА СТОЈАНОВИЋА: Он је заслужан за чување Мирослављевог јеванђеља, а заборава га спасавају Ужички студенти

Док старији од њих, и по годинама и по чиновима, препуштају да заборав прогута историјску улогу Љубомира Стојановића, ужички студенти решили су да гласно и аргументовано говоре о свом земљаку, државнику и филологу.

Унија студената Ужица на Учитељском факултету приредила је „Љубине дане“, манифестацију која би требало да постане традиционална и да баштини значај Љубомира Стојановића и исправи неправду која је његове заслуге у српској политици и култури гурнула под тепих. Студенти ће тражити да овај чувени филолог који је имао пресудну улогу у спасавању Мирослављевог јеванђеља, али је био и министар и председник владе у два наврата од 1905. до 1906. године, добије споменик у родном граду.

Тиме ће бар на неки начин исправити историјску неправду начињену према знаменитом Ужичанину који је готово потпуно пао у заборав и коме је прошле године срушена родна кућа да би била сазидана стамбена зграда.

– Био један од истакнутијих Срба, не само Ужичана, па смо стога свесни да у данашње време, кад други неће, сами морамо чувати оно што вреди и не дозволити времену да однесе у заборав Љубу Стојановића – каже Маријана Селаковић, председница Студентског парламента факултета. Ако су већ немоћни да издејствују да се Стојановићеви посмртни остаци пренесу из Прага у родни град, студенти имају изводљив предлог.

– Упутићемо иницијативу да у парку између Библиотеке и Позоришта буде подигнут споменик човеку који је задужио све генерације Ужичана, који ће „гледати“ на место где се налазила његова родна кућа – каже Радован Новаковић, председник Уније студената.

„Љубине дане“ обележили су изложба, документарни филм посвећен Стојановићу, дебата… Међу предавачима Учитељског факултета који су учествовали је и др Љиљана Костић, професор српског језика и књижевности, која је магистрирала на тему Љубомира Стојановића.

– Био је један од најзначајнијих српских филолога који су стварали у 19. веку у духу позитивистичке мисли, личност која је ишла испред свог времена. Издавао је старе рукописе, његовим трудом сачувано је Мирослављево јеванђеље, био је у одбору за издавање томова дела Вука Караџића који су резултирали обимном, до сада најсвеобухватнијом монографијом о реформатору српског језика. Издао је више томова старих записа, рукописа, натписа, родослова, летописа, повеља и писама без којих се данас не би озбиљно могли проучавати српски језик и историја. Док је био премијер, 1905. основан је Београдски универзитет – прича она.

У политици Љубомир Стојановић био је најпре оснивач Самосталне радикалне странке, касније и републиканске и важио је за противника монархије и Обреновића.

– Залагао се за републику, југословенство кроз заједништво Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара, али са очувањем националних идентитета. Разочаран стварањем Краљевине СХС, повукао се из политике и јавног живота – каже др Љиљана Костић.

Како је сачувано

Љубомир Стојановић имао је велику улогу у очувању Мирослављевог јеванђеља, једног од наших најзначајнијих споменика културе. Јеванђеље је од монаха Хиландара 1896. добио краљ Александар Обреновић, а два дана пошто је краљ отишао из манастира, у њега је стигао тајанствени човек из Русије, који је хтео да купи Јеванђеље не питајући за цену. Исте године Стојановић, тада професор, по краљевом налогу однео је Јеванђеље у Беч, где је урађено фототипско издање, чиме је трајно обезбеђено његово чување.