Савва Радулович: Тебе чувам за крај

у поткровљима Кремља
на врховима Алпа
у Јерусалиму близу Христовог гроба
возу Подгорица – Београд и наовамо
по никшићким кафанама
и врховима Војника
подно Колашина
нема гдје ме нијеси све тражио
слиједио моје топониме
као биљеге које си ми тражио по врату
ономад
сањао да сам наново жива Ахматова
или жар-птица која ће те сагорети једном исправе
па родити љепшег него те мајка родила
додавао ми и оно што никад нијесам имала
куповао вријеме које не постоји
поклањао ријечи као пољупце које ми никада нијеси дао
заклињао се да си ме видио и прије него сам се родила
и како ћу ти одузети памет чим ме угледаш први пут
убјеђивао ходочаснике како су ми очи плавље од Дунава
и како Сава носи име по мени
да је Гугл љубоморан што постојим
и како ни Википедији не даш да ме има макар дан
по десет дана боловао кад ти не отпишем
и наново бивао здрав чим бих те ставила у стих
свуда си ме тражио а нијеси могао знати
како ја долазим на самом крају
онда кад све праве приче почињу
да се никад, али никад док је наше љубави не заврше

Савва Радулович