САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Српски писци полако али сигурно освајају руске читаоце

Центру књиге „Рудомино“ из Москве синоћ је на Међународном београдском сајму књига уручена награда „Доситеј Обрадовић“ за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и представљању културе Србије.

„Ми смо специјално за овај догађај донијели четири књиге, међу којима и зборник посвећен бившој Југославији. То је дјелимично ауторско издање јер припада једном аутору, односно нашем истакнутом преводиоцу Олги Протасовој. Ту су представљена имена неколико југословенских писаца, попут Иве Андрића и Вељка Петровића.

То је књига којом се поносимо, јер је изашла у серији наслова посвећених умјетничком превођењу“, рекао је у разговору за Спутњик замјеник генералног директора „Рудомина“ Вењамин Астраханцев.

„Рудомино“ је покренуо и едицију „Српска ријеч“, у оквиру које је објављена књига прича савремених српских писаца под насловом „Ухвати звезду падалицу“.

„Они су први пут представљени руским читаоцима. Ова малена књига је имала велики одјек у Русији, односно међу оним људима који су упознати са српском културом и књижевношћу. Она је веома важна у корпусу југословенске, и европске, и словенске књижевности. У едицији ’Српска ријеч’ превели смо и књигу Михајла Пантића ’Старомодни манир удварања’, док смо у изузетној едицији ’Сто словенских романа’ објавили књигу Горана Петровића, несумњиво најпопуларнијег савременог српског писца у Русији“, навео је Астраханцев.

На питање у чему је тајна популарности Петровића међу руским читаоцима, Астраханцев објашњава да се име овог аутора нашло на листи великих руских издавача, попут „Амфоре“ и „Азбуке“, који објављују дјела у огромним тиражима.

Замјеник генералног директора Центра књиге „Рудомино“ Вењамин Астраханцев обраћа се пристунима на Сајму књига „Деведесетих година у Русији је постмодерна књижевност била веома тражена. Када се завршила епоха соцреализма, сви су се бацили на читање нове књижевности, а Горан Петровић се нашао у том кругу. Због тога је његово име познато“, објашњава Астраханцев.

Руски издавач се нада да ће и име Михајла Пантића одјекнути међу руским читаоцима.

„Ми ћемо учинити све што можемо да се то догоди, али судбина књиге је веома неизвесна, никада не знате шта ће се допасти читаоцима. Много тога зависи од напора издавача и дистрибутера, али и од многих других ствари. Када бисмо могли да предвидимо успјех књиге, не би ни било оваквих питања“, наводи Астраханцев.

Према његовим ријечима, „Рудомино“ планира да настави објављивање књига у едицији „Српска ријеч“, као и у едицији „Сто словенских романа“, коју у Србији објављује београдски „Архипелаг“, а која подразумијева објављивање по сто књига словенских писаца у свакој од словенских земаља. Наш саговорник посебно је поносан на дизајн књига „Рудомина“.

„Озбиљну пажњу посвећујемо спољном изгледу књиге. Наше књиге нису усмјерене на масовну читалачку публику, због чега ћете у нашем дизајну тешко пронаћи кич. Наше књиге су увијек веома естетски урађене, с великом љубављу према књизи, аутору и преводиоцу“, наглашава Астраханцев.

Библиотека „Рудомино“ је велики интернационални културни истраживачки центар, настао на темељу Неофилолошког института, након чијег укидања 1921. године је на иницијативу Маргарите Ивановне Рудомино настала Неофилолошка библиотека, која је 1924. преименована у Библиотеку иностране литературе.

Од 1991. библиотека носи име свог оснивача и дугогодишњег директора М. И. Рудомина. Ова библиотека располаже великим фондом стране литературе и представља међународни културни центар, мјесто сусрета и живог разговора представника различитих земаља, народа, култура, језика, конфесија.

Познати руски писци на Београдском сајму књига Издавачки центар „Рудомино“ објавио је у протеклих годину дана књиге: „Ухвати звезду падалицу“ (Антологија савремене српске приче), „Ситничарница Код срећне руке“ Горана Петровића, „Овога пута о болу“ Михајла Пантића, „Гробница за Бориса Давидовича“ Данила Киша, а у плану је објављивање још три књиге српских аутора до краја године. Награду „Доситеј Обрадовић“ већ 10 година заједно додјељују Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Министарство културе и информисања Србије и Сајам књига у Београду, а одлуку о добитнику за 2016. годину донио је жири у саставу Радомир Путник, Зоран Хамовић, Марко Недић и Гојко Божовић.

Претходни добитници награде су: „Визер Ферлаг“ из Беча (2007), „Gaia Edision“, Бордо (2008), „Јеленкор“, Печуј (2009), „Зандонаи Едиторе“, Роверето (2010), „Циела“, Софија (2011), „Калиграм“, Братислава (2012), „Пирамида“, Лавов (2013), „Икона“, Скопље (2014), „Акантиладо“, Барселона (2015).

Тагови: Београдски сајам, Доситеј Обрадовић, Москва