Из штампе је пре два дана изашла књига путописа српског новинара Зорана Шапоњића, уредника „Искре“, под насловом „Руски крст.“ Kњига је настала током вишегодишњих путовања Шапоњића по Русији и доноси путописе са Kрима, Бајкала, са далеког севера Русије, из Санкт Петербурга и са Волге.
Аутор књиге „Руски крст“ Зоран Шапоњић је, вероватно, једини српски новинар који је посетио Северодвинск, град у којем се праве руске нуклеарне подморнице, а за улазак у овај град добио је посебну дозволу.
“Ова књига је испуњење мог животног сна, да путујем Русијом и да та путовања преточим у књигу”, рекао је Зоран Шапоњић.
Предговор за књигу „Руски крст“, која је издање куће „Вукотоћ медиа“, написао је чувени светски режисер Емир Kустурица који наводи да су „Шапоњићеви путописи рањиви као што је и његова природа, а „речи биране као што Андрић написа „тежином властитог тијела.“
“Драго ми је што пишем ове редове које прилажем уз штампање његове књиге путописа из Русије, где се споменути таленат и језик преплићу у ритму путовања и откривања руског карактера скривеног у духовном пејсажу наше братске земље”, написао је Kустурица.
– Зоран Шапоњић воли Русију оном истом љубављу која је јединствена на планети – љубављу једног Србина. Књига ће бити веома занимљива за читање српским патриотама и следбеницима панславизма – они ће се учврстити у својој слепој вери у свог „старијег брата”. Ништа мање читање неће обузети ни српске либерале, ни прозападањаке и русофобе – са сваком страницом њихова мржња према мрачном „освајачу са Истока” ће јачати – написао је у предговору књиге руски новинар Дмитриј Карабчуков.
– Свуда где стиже, а то су бројна места, хиљадама километара удаљена једна од других, Шапоњић и пером и срцем отвара њихова врата и уводи нас у један делимично наслућиван свет, али никада довољно спознат, упознат, раскриљен. Он то чини са опипљивим чињеницама, али и топлином срца, затрчаног заноса, збуњене љубави, истраживачке страсти. Ништа на том путовању он не жели да прескочи. Напротив, трага за златним жицама историје и живота, наслеђа, новоподигнутог, новосмисленог – записао је у предговору ове књиге Мањо Вукотић.
А. Грбовић