Руски дом обележио 90 година постојања — медаља Емиру Кустурици, награђена и новинарка Спутњика

У Београду је обележено девет деценија постојања Руског центра за науку и културу, Руски дом, отварањем пригодне изложбе о историји ове институције и свечаном академијом на којој су додељена одликовања и медаље заслужним појединцима и институцијама, партнерима Руског дома, а међу награђенима је фоторепортер Спутњика Лола Ђорђевић.

На свечаној академији директор Федералне агенције Россотрудничество Јевгениј Примаков уручио је, између осталог, награде директору Пошта Србије Зорану Ђорђевићу, академику Славенку Терзићу, док је руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко уручио награду режисеру Емиру Кустурици. Међу почасним гостима била је и министар здравља Србије Даница Грујичић.

Кустурица: Руска култура никада не може да доживи укидање

Medalja „Veliki ruski pisac Fjodor Dostojevski“ Ministarstva kulture Ruske Federacije uručena je filmskom reditelju Emiru Kusturici u Ruskom domu u Beogradu pic.twitter.com/BykmzrZTgV

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) April 6, 2023

Медаља „Велики руски писац Фјодор Достојевски“ Министарства културе Руске Федерације уручена је филмском редитељу Емиру Кустурици за допринос у очувању и промоцији наслеђа великог руског писца.

Кустирица је приликом примања награде рекао:

„Набоков је негде у емиграцији на предавању о руској књижевности, када је ушао у учионицу угасио сва светла и спустио завесе и онда је палио једно по једно светло и говорио Гогољ, Тургењев, па онда Достојевски… а потом је рекао подигните све завесе и светло је ушло у просторију. Да сам предавао уместо Владимира Набокова, ја бих рекао — угасите сва светла, јер ако верујемо Достојевском видећемо све што треба да видимо“.

Кустурица је додао да је врло срећан што се његово име везује за неког ко је откривао највеће људске тајне и ко је један од оних који сад не дозвољавају западној Европи да дође до укидања културе.

„Да није било оваквих имена у историји, они би сада лако ту културу прегазили. Захваљујући величини дубини и домашају и ванвременској вредности, руска култура никада не може да доживи укидање“, додао је прослављени редитељ.

„Руски дом — бедем свестране руске културе и очувања руског идентитета у овом делу Европе“

Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко честитао је јубилеј Руском дому, уз поруку да је та институција бедем свестране руске културе и очувања руског идентитета у овом делу Европе.

„Руски дом се налази у братској, пријатељској и нама веома блиској Србији. Руски дом не представља само делић руске културе, него храм, бедем, тврђаву свестране руске културе, заштите и ширења наших традиција које су веома блиске српским, духовних и других вредности … А што је посебно важно, нарочито данас, Руски дом је заштитник историјског сећања. И ако бих све сумирао, Руски дом је бедем очувања и ширења руског идентитета у овом делу Европе, не само у Србији, јер он има регионални значај“, рекао је Боцан-Харченко.

Он је истакао да без блиске сарадње са Руским домом ни амбасада не би била у стању да реализује велике, важне задатке које стоје пред њом, посебно у хуманитарној области и области спољне политике имајући у виду њену нову концепцију.

Јубиларну 90. годишњицу Руски дом обележио је репрезентативним културним догађајем у чијем је оквиру отворена изложба о животу и раду руске емиграције у Краљевини СХС и делатности ове институције у различитим периодима њеног постојања.

Експонати из музеја Русије и Србије

У галеријском простору Руског центра за науку и културу представљена је изложба архивске грађе, дигитализованог документарног материјала, уникатних предмета и уметничких дела из фондова водећих музеја Русије и Србије и приватних колекција.

Поставку чине експонати из Државног историјског музеја у Москви, који су до четрдесетих година прошлог века чувани у Спомен-музеју цара Николаја Другог у Београду, Војног музеја у Београду, Историјског архива Београда, Музеја у Белој Цркви, приватних колекција Александра Станковића, Владимира Пешића, Горана Вудраговића, Светлане Илић, породице Тарасјев, архива Руског научног института у Београду и Руског дома.

Изложбу су свечано отворили директорка Руског научног института Ирина Антанасијевић и признати колекционар дела руских сликара Владимир Пешић.

Том приликом су, у знак захвалности за помоћ и допринос у раду Руског научног института на пољу истраживања руске емиграције, додељене плакете те научне институције др Милани Живановић са Института за новију историју Србије и Александру Станковићу који је Институту уступио део заоставштине Константина Егера, официра Руске царске војске и првог професора сценског мачевања на Академији уметности у Београду.

Након отварања изложбе у сали „Фјодор Шаљапи“ уприличена је свечана академија на којој су уручена одликовања и медаље Федералне агенције „Россотрудничество“ заслужним појединцима и институцијама – партнерима Руског дома.

Поштанске марке у част Руског дома

Свечаном обележавању годишњице придружила се и Пошта Србије, објавивши пригодно издање поштанских марака ,,90 година од оснивања Руског дома у Београду“.

Први примерци марке уручени су руководиоцу Федералне агенције „Россотрудничество“ Јевгенију Примакову и Ксенији Баумгартен, унуци Василија Баумгартена, аутора пројекта зграде Руског дома, руског и југословенског архитекте, војног инжењера, генерала Беле армије и Југословенске краљевске војске.

Почасни гости свечаности, међу којима амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко, званичници Русије, Србије и Републике Српске, представници руско-српских пословних структура, делатници у области науке, културе и уметности Русије и Србије, уживали су у концертном програму Ирине Крутове, једне од најбољих руских вокалних уметница данашњице.

Изложба у Руском дому биће отворена за посетиоце од 10. априла до краја маја.

Руски дом у Београду отворен је 1933. године уз подршку краља Александра Првог Карађорђевића и на иницијативу Руског комитета за културу.

Руски дом – Цар Николај Други постао је нови дом за Русе који су изгубили своју домовину услед трагичних догађаја 1917. године, и огњиште духовног и културног живота на Балкану, које већ готово један век чува заједничку историју Србије и Русије.