Руска култура укинула своје укидање

Покушај укидања руске културе је пропао. Запад се боји руске меке моћи зато што разумеју да је истина на руској страни, а тренутни конфликт не одвија се само на ратишту, већ и у људским главама.

Овако доктор политичких наука Дмитриј Поликанов описује ситуацију у којој је Запад неспретно покушао да уведе санкције Толстоју и Достојевском. Поликанов, који обавља функцију заменика руководиоца Федералне агенције за питања Заједнице Независних Држава, сународника у расејању и међународну друштвену сарадњу у земљама Европе (Россотрудничество), истакао је приликом свог обраћања на скупу „Руска друштвена сарадња у светлу актуелних дешавања“ значај руске меке моћи и потребу светске културе за руском.

Изјаве о укидању руске културе су, како је истакао Пoликанов, биле преурањене.

Није могуће укинути руску културу. Земље које су пре годину дана покушале да укину сав репертоар руске опере, књижевност, поезију, сада почињу да схватају да је руска култура недељиви део светске културе, поручује Поликанов.

Он је истакао да се у последње време запажа ,,повратак на нормалност“, да ,,здрав разум почиње да односи превагу“ и да су покушаји укидања руске културе доживели фијаско – ,,и хвала Богу да је тако“.

Поликанов наводи да се у Белгији, у Бриселу, сада редовно изводе руске опере, а да Италијани нису могли да издрже без Бородина, Корсакова или Мусоргског.

Поликанов сматра да је борба Истока и Запада толико жестока баш зато што је чврсто везана за идеологију – Русија брани традиционалне вредности и сматра да се човек мора упоредо развијати са технологијама, док се Запад залаже за друго – да се технологије развијају уместо човека. Поликанов такође сматра да у западној слици света човек није потребан за даљи развој и управо је у томе кључна разлика.

Мислим да је Специјална војна операција само убрзала процес одбацивања свега што је руско. То је део вечитог идеолошког сукоба и актуелна дешавања у Украјини била су само катализатор који је послужио западним земљама да тај процес убрзају. Раније су широм Запада доминирали антируска реторика, као и антируски ставови, а то је све било институционализовано на нивоу буџета. Специјална операција је само читаву цитуацију извукла на видело, истиче Поликанов у изјави за Спутњик.

Он се осврнуо и на питање имплементације „меке моћи“, наводећи да Руска Федерација тежи већој активности у свим Руским домовима широм европских земаља. За разлику од Американаца, како је истакао, они се не баве политичком сфером, већ искључиво културно-образовном делатношћу:

Ми не радимо са опозицијом, али зато радимо са медијима. Редовно отварамо школе новинарства али зато не купујемо новине, сајтове, опозиционе политичаре. То је принципијелна разлика између америчке грубе и агресивне „меке моћи“ и руске „меке моћи“. Покушавамо да радимо паметније од Американаца.

Руски центар за науку и културу у Београду (Руски дом) ових дана обележава 90. годишњицу постојања и један је од најстаријих руских културних центара тог типа. Основан је 1933. године средствима прикупљених од 40.000 емиграната који су после Октобарске револуције уточиште пронашли у Београду, а носио је име цара Николаја Другог.

После Другог светског рата, Руски дом је добио назив Дом совјетске културе под којим је постојао све до почетка деведесетих година, да би 1994. обновио старо име.